Hagiographia · Istočno pravoslavlje · Rimokatolicizam

Luka Jevanđelista

Grčki lekar koji je napisao treće jevanđelje i Dela apostolska, a koga je tradicija učinila prvim ikonopiscem i zaštitnikom svakog kasnijeg ikonopisca. U Srbiji se njegov dan slavi kao Lukindan, 31. oktobra.

Praznik: 31. oktobar / 18. oktobar po starom kalendaru (Lukindan, Srpska pravoslavna crkva); 18. oktobar (Rimokatolička crkva)
Doba: 1. vek; Jevanđelje se po tradiciji datira oko 60. godine n.e., dok ga kritički naučnici smeštaju oko 80-90. godine
Region: Pavlova misija širom istočnog Mediterana; mošti u bazilici Svete Justine, Padova
Status: kanonizovan (jevanđelista i apostol; zaštitnik slikara i lekara)
Zaštitnik: slikari i ikonopisci, lekari, hirurzi i medicinski radnici, zaštita domaćinstva (krsna slava)

Luka je svetac koji je stvarao u dva medijuma. Napisao je treće od četiri jevanđelja i njegov nastavak, knjigu Dela apostolskih, i zabeležio više Novog zaveta nego bilo koji drugi pojedinačni pisac. Zatim mu je kasnija tradicija dodelila i drugi zanat, kičicu, i nazvala ga prvom osobom koja je naslikala ikonu Bogorodice. Jevanđelista reči postao je zaštitnik slike, i svaki ikonopisac od tada stvara pod njegovim imenom.

Ljubljeni lekar

Ono što sam Novi zavet kaže o Luki je kratko i specifično. Pavle, pišući Kološanima, šalje pozdrave od “Luke, ljubljenog lekara”. Tradicija i većina naučnika popunjavaju ostatak: Grk iz Antiohije u Siriji, lekar po struci, koji se pridružio Pavlu na njegovim putovanjima i pojavljuje se u Delima apostolskim na mestima gde narativ prelazi u “mi”. Bio je obrazovan čovek sa grčkog govornog područja istoka, dovoljno blizak apostolskom krugu da napiše njegovu istoriju.

Njegov pravi spomenik su upravo ta dva spisa. Jevanđelje po Luki i Dela apostolska čine jedno delo u dva toma, oba upućena izvesnom Teofilu, i zajedno sežu od Hristovog rođenja do Pavlovog dolaska u Rim. Crkva ih pripisuje Luki otkako ga je Irinej imenovao krajem drugog veka. Same knjige ne nose potpis, a naučnici su podeljeni oko autorstva i datuma; tradicija smešta jevanđelje oko 60. godine, dok kritički naučnici uglavnom smeštaju ovaj par generaciju kasnije. Nesporno je da je jedan pažljivi pisac, na dobrom grčkom jeziku, ranoj crkvi dao izveštaj o njenim sopstvenim počecima.

Prvi ikonopisac

Tradicija koja najdalje nosi Lukino ime je ona koju je najteže datirati. Ostao je upamćen kao prvi ikonopisac, čovek koji je naslikao Bogorodicu sa Hristom uživo, i od te prve slike navodno potiče cela kasnija tradicija Odigitrije, velikog tipa marijanske slike. Zbog toga je postao svetac zaštitnik slikara i svih onih koji pišu ikone.

Legenda je nastala kasnije od njegovog života. Najraniji izvor koji povezuje Luku sa naslikanom ikonom je istoričar iz šestog veka Teodor Čtec, koji piše oko 530. godine, a tradicija postaje široko rasprostranjena tek od osmog veka. Ne postoje preživeli dokazi iz prvog veka o Luki kao slikaru, a istoričari umetnosti datiraju preživele ikone koje mu se pripisuju, kao i samu formu Odigitrije, u peti i šesti vek. Predanje ovde daleko nadmašuje ono što istorija može da potvrdi: seže unazad preko pet stotina godina kako bi praksi slikanja ikona dalo apostola na čelu, i tako je lekara iz prvog veka učinilo čuvarem umetnosti kojom se gotovo sigurno nikada nije bavio.

Da li si znao?

Lukin jevanđeoski simbol je vo, krilati bik od četiri živa bića. Sveti Jeronim mu ga je dodelio u petom veku jer se Lukino jevanđelje otvara u Hramu sa sveštenikom Zaharijom, među životinjama za žrtvovanje. Od četiri jevanđeoska simbola, čovek pripada Mateju, lav Marku, orao Jovanu, a vo koji služi Luki.

Teba i Padova

Nakon Pavlove smrti, tradicija prati Luku kroz Italiju, Dalmaciju, Makedoniju i Grčku kao propovednika. Smatra se da je umro u Tebi u Beotiji u osamdeset četvrtoj godini, a mnogi izveštaji kažu da je obešen o maslinovo drvo, iako neki tvrde da je umro u miru; izvori priznaju da detalji nisu usaglašeni.

Sudbina njegovih moštiju bolje je dokumentovana nego kraj samog čoveka. Oko 357. godine car Konstancije II je preneo Lukine posmrtne ostatke u Crkvu Svetih Apostola u Carigradu, što je jedan od najranijih zabeleženih prenosa moštiju nekog sveca. Vekovima kasnije, nakon pljačke Carigrada, našle su svoj mir u bazilici Svete Justine u Padovi, gde se i danas nalaze. Godine 1992. jedno rebro je vraćeno u njegovu grobnicu u Tebi, u zemlju iz koje je krenuo.

Lukindan

U srpskim zemljama praznik ovog jevanđeliste 31. oktobra (18. oktobra po starom kalendaru) je Lukindan, i mnoga domaćinstva ga slave kao krsnu slavu. Ovde se svetac-lekar poštuje kao iscelitelj, a ovaj dan takođe stoji na pragu zime. Stare izreke ga obeležavaju: Ide Luka, eto vuka, i Sveti Luka, sneg do kuka. Narodni običaji ovog dana, vukovi, stada i predskazivanje prve zime, čuvaju se na njegovoj zasebnoj stranici.

Referentna ikona iza naše sopstvene slike prikazuje Luku na jednostavan način, kao starijeg bradatog čoveka u tamnoj odori sa jevanđeljem prislonjenim na grudi. To je stariji od njegova dva portreta, jevanđelista pre slikara. Drugi portret, Luka za štafelajem sa kičicom, jeste onaj koji su esnafi slikara kačili u svojim dvoranama, lekar koji je napisao knjigu i, u tradiciji ako ne i u istorijskim zapisima, naučio svet da stvara lice od zlata i boje.

Izvori

Jevanđelje po Luki i Dela apostolska (dvotomno delo koje se tradicionalno pripisuje Luki; pripisivanje je prvi put eksplicitno naveo Irinej, krajem 2. veka)
Poslanica Kološanima 4:14 (‘Luka, ljubljeni lekar’)
Teodor Čtec, Crkvena istorija (oko 530), rani izvor koji povezuje Luku sa naslikanom ikonom Bogorodice
Pravoslavni sinaksar za apostola i jevanđelistu Luku (18. oktobar / 31. oktobar)
Enciklopedija Britanika, ‘Sveti Luka’; OrthodoxWiki, ‘Apostol Luka’
Srpsko etnografsko i crkveno izveštavanje o Lukindanu / Lučindanu (slava, običaji vezani za vukove i stoku, vremenske izreke), oktobar 2024-2025

Primarni izvori

Jevanđelje po Luki i Dela apostolska (dvotomno delo koje se tradicionalno pripisuje Luki; pripisivanje je prvi put eksplicitno naveo Irinej, krajem 2. veka)
Poslanica Kološanima 4:14 ('Luka, ljubljeni lekar')
Teodor Čtec, *Crkvena istorija* (oko 530), rani izvor koji povezuje Luku sa naslikanom ikonom Bogorodice
Pravoslavni sinaksar za apostola i jevanđelistu Luku (18. oktobar / 31. oktobar)
Enciklopedija Britanika, 'Sveti Luka'; OrthodoxWiki, 'Apostol Luka'
Srpsko etnografsko i crkveno izveštavanje o Lukindanu / Lučindanu (slava, običaji vezani za vukove i stoku, vremenske izreke), oktobar 2024-2025

Česta pitanja

Ko je bio Sveti Luka?

Lekar, koga je Pavle u Poslanici Kološanima nazvao ’ljubljeni lekar’. Tradicija i većina naučnika smatraju da je bio Grk iz Antiohije u Siriji koji je putovao sa apostolom Pavlom. Ubraja se među četiri jevanđelista kao autor trećeg jevanđelja i njegovog nastavka, Dela apostolskih, a u pravoslavnoj i katoličkoj crkvi je zaštitnik i slikara i lekara.

Da li je Luka zaista naslikao prvu ikonu?

To je tradicija, i zbog toga je on zaštitnik ikonopisaca, ali tradicija je nastala kasnije. Kaže se da je Luka naslikao Bogorodicu sa Hristom uživo, sliku koja stoji iza tipa Odigitrije, zajedno sa ikonama Hrista i Petra i Pavla. Najraniji izvor koji ga povezuje sa naslikanom ikonom je istoričar iz šestog veka Teodor Čtec, a tradicija se široko širi tek od osmog veka. Istoričari umetnosti datiraju preživele ‘Lukine’ ikone u peti i šesti vek. Legenda ga tako više slavi nego što beleži istorijske činjenice, i učinila je jevanđelistu iz prvog veka zaštitnikom svake ikone naslikane od tada.

Zašto je Luka prikazan sa volom?

Vo, ili krilati bik, je Lukin jevanđeoski simbol, jedno od četiri živa bića iz Jezekilja i Otkrivenja. Sveti Jeronim je u petom veku dodelio vola Luki jer se njegovo jevanđelje otvara u Hramu sa sveštenikom Zaharijom, gde su volovi prinošeni kao žrtva. Vo se tumači kao žrtva i služenje. Na svojim ikonama najčešće je prikazan kako drži ili piše jevanđelje, ponekad sa volom pored sebe, a ponekad za štafelajem kako slika Bogorodicu.

Šta je Lukindan?

Lukindan (takođe Lučindan) je srpski narodni naziv za praznik Svetog Luke 31. oktobra (18. oktobra po starom kalendaru). Mnoge porodice ga slave kao svoju krsnu slavu, a Luka se poštuje kao iscelitelj. Ovaj dan takođe označava prelazak iz jeseni u zimu: izreke ‘Ide Luka, eto vuka’ i ‘Sveti Luka, sneg do kuka’ vezane su za njega. Običaji se detaljnije opisuju na zasebnoj stranici posvećenoj Lukindanu.