Priča o Savi Savanoviću jedna je od najpoznatijih i najfascinantnijih narodnih priča iz Srbije. To je priča o ljubavi, gubitku, ludilu i na kraju natprirodnom. Legenda o Savi Savanoviću jedna je koja je duboko urezana u kulturno pamćenje srpskog naroda i i dalje se prepričava do danas.
Početak legende
Priča počinje u malom selu Zarožje, gde je živeo Sava Savanović. Bio je uspešan trgovac stokom i hrabar hajduk, član društva poznat i cenjen i po svojoj hrabrosti i po bogatstvu. Sava je živeo neoženjen sa svojim bratom i bratovom porodicom u zajedničkoj kući.
Jednog dana Sava se zaljubio u ćerku lokalnog trgovca. Uprkos svojim nastojanjima da se oženi mladom ženom, odbijen je zbog velike razlike u godinama. Ovo odbacivanje dovelo je do duboke promene u Savi. Postao je gorak, zloban i svadljiv. Ljudi su počeli da ga izbegavaju i plaše se.
Prekretnica
Jednog dana, nakon noći čekanja napolju, Sava je potražio mladu ženu koja je terala stoku na pašu. Nakon kratke razmene reči, ubio je ženu i možda druge prisutne. U tom činu, Sava je takođe dramatično izgubio svoj život, u nekim izveštajima samoubistvom, u drugima davljenjem od strane uključenih seljana.
Nakon njegove smrti, kako je običaj nalagao, Sava je sahranjen ne na groblju već blizu mesta zločina. Ali to nije bio kraj priče. Seljani su izvestili da su videli Savu noću ili da ih je čak pratio.
Vampir iz Zarožja
Situacija je eskalirala kada je nekoliko mlinara koji su radili i prenoćili u vodenicama na reci Rogačici pronađeno mrtvo. Svi su pokazivali tragove ugriza na vratu. Seljanima je bilo jasno da je Sava postao vampir.
U svom strahu, seljani su odlučili da preduzmu mere. Otvorili su Savin grob i našli unveršenu lešinu unutra. Da bi prekinuli kletvu, zabili su oštar kolac kroz srce vampira.
Prema nekim meštanima: “Kada su ga iskopali, Sava je navodno otvorio oči. Zabili su kolac kroz njegova prsa. Navodno je izletela leptirica i sveštenik nije uspeo da ulije svetu vodu na vreme. Kaže se da je ta leptirica dugo mučila ljude, a mnogi veruju da ih i danas muči.”
Istorijski značaj
Sava Savanović je među prvim poznatim slučajevima po imenu narodnog verovanja u vampire poreklom sa Balkana. U srpskoj narodnoj tradiciji, obično se smatra prvim vampirima. Legenda o Savi Savanoviću verovatno je nastala u 17. ili 18. veku i usko je povezana sa interesovanjem za vampirizam u zapadnoj Evropi u to vreme.
Izveštaji o vampirima i drugim mističnim bićima nisu bili neuobičajeni u tim regionima. Postojali su izveštaji o vampirima do kasnog 19. veka, a usmeni izveštaji o susretima sa nepoznatim bićima postoje do prve polovine 20. veka.
Sava Savanović u kulturi
Sava Savanović se pojavljuje u nekoliko kulturnih dela povezanih sa srpskom vampirskom legendom.
U književnosti, već ga je adaptirao srpski realist Milovan Glišić u priči “Posle devedeset godina”.
Horor film Leptirica iz 1973. godine sa Mirjanom Nikolić i Petrom Božovićem takođe se zasniva na legendi o Savi Savanoviću.
U romanu “Strah i njegov sluga” (Strah i njegov sluga) Mirjane Novaković, Savanović je takođe jedan od glavnih likova.
- godine, grad Valjevo je čak izabrao mitskog Savu Savanovića za turističku maskotu grada i cele Kolubarske regije. Iako se Zarožje i Valjevo nalaze na različitim stranama planine Povlen, oba polažu pravo na Savanovića kao svoju marku. Lokalna zajednica Zarožja je stoga u početku pretila tužbom, ali se zatim samo žalila policiji u Bajinoj Bašti da im je Savanović “ukraden”.
Tako je mistična vampirska legenda duboko urezana u popularnu kulturu Srbije i i dalje se preuzima u književnosti i filmovima danas.
Vodenica Save Savanovića
Ostaci vodenice Save Savanovića
Iako se priče oko Save Savanovića nikad ne mogu potpuno dokazati istorijski, one su bitan deo srpske narodne tradicije. Izolovanost njegove ruševne vodenice doprinosi atmosferi obavijenoj zlokobnim misterijem. Za radoznalog turistu ili ljubitelja vampira koji poseti zapadnu Srbiju, vodenica u Zarožju je nezaboravno odredište.
Uprkos njenom urušavanju, delovi strukture su sačuvani i stabilizovani. Vodenica se nalazi usred guste šume duž žuboreće reke Rogačice, koja je sada mirna ali i dalje odiše jezivom prisutnošću ako znate legendu. Povremeno se nude vođene ture, tokom kojih se priča o Savanoviću pripoveda u uzbudljivim detaljima.
Dokle god se legende prenose, pamćenje vampira živi dalje. Sava Savanović se pamti kao jedna od najjezivijih i najfascinantnijih legendarnih figura Srbije.
Često postavljana pitanja
P: Ko je Sava Savanović u srpskoj narodnoj tradiciji i zašto je Sava Savanović poznat?
O: Sava Savanović je legendarni vampir za koji se kaže da proganja selo Zarožje blizu reke Rogačice. On je jedan od najranijih vampira poznatih po imenu u srpskoj narodnoj tradiciji, povezan sa ruševnom vodenicom i pričama o mlinarima koji su pronađeni mrtvi sa ugrizima na vratu.
P: Gde se nalazi Zarožje i kako posetitelji mogu da pronađu vodenicu Save Savanovića u Zarožju?
O: Zarožje leži u zapadnoj Srbiji (opština Bajina Bašta), u šumama ispod planine Povlen. Ostaci “vampirske vodenice” nalaze se duž Rogačice; lokalni vodiči ili turistička informacija Bajine Bašte mogu uputiti posetioce.
P: Da li je istorijski Sava Savanović zaista postojao ili je Sava Savanović čisti mit?
O: Legenda verovatno meša jezgra lokalne istorije sa narodnom tradicijom. Nema odlučujućeg arhivskog dokaza za pravog Savu koji je ustao iz groba, ali priča kruži od najmanje 18.-19. veka i usidrjava lokalni identitet.
P: Zašto se leptir pojavljuje u legendi o Savi Savanoviću i šta leptir znači u priči o Savi Savanoviću?
O: U nekim verzijama, kada kolac probije Savu, izleti leptir, odjekujući balkanski motiv gde leptir ili moljac simbolizuje dušu koja odlazi ili nemirni duh.
P: Kako je Sava Savanović povezan sa “Posle devedeset godina” Milovana Glišića i filmom “Leptirica”?
O: Glišić je adaptirao vampirsku tradiciju u svojoj priči Posle devedeset godina; kultni film Đorđa Kadijevića Leptirica (1973) crpio je iz iste tradicije, cementirajući Savinu slavu u modernoj kulturi.
P: Zašto balkanske vampirske priče kao što je Sava Savanović naglašavaju unveršenu lešinu i kolac kroz srce?
O: U regionalnoj praksi, unveršeno telo je čitano kao znak vampirizma. Zabijanje kolca, odsecanje glave ili spaljivanje, često sa svešteničkim obredima, trebalo je da zaustavi vraćanje i zaštiti selo.
P: Zašto i Valjevo polaže pravo na Savu Savanovića i šta se desilo sa maskotom Save Savanovića iz Valjeva?
O: 2010. godine Valjevo je usvojilo Savu kao turističku maskotu za Kolubarsku regiju, što je pokrenulo prijateljski spor sa Zarožjem/Bajinom Baštom oko “vlasništva” nad legendom, dokaz koliko snažno priča živi u lokalnom brendiranju.
