Dečak gubi pola nadnice i životnu snagu zbog demona. Kralj moli. Arhanđel donosi prsten. Ono što sledi je najčudniji građevinski projekat u svetoj istoriji.
Negde između prvog i petog veka naše ere, neko je seo i zapisao Solomonovu ispovest. Ne onog mudrog kralja iz Priča Solomunovih, ne pesnika Pesme nad pesmama — nego Solomona gospodara demona. Čoveka koji je primio prsten ugraviran petokrakom zvezdom, upotrebio ga da dovuče svakog nečistog duha pred svoj presto, ispitao svakog o arhitekturi zla, i onda ih okovane poslao da seku kamen, predu užad i vuku drvo za Božji Hram.
A onda je sve izgubio jer se zaljubio.
Ovaj tekst — Testament Solomonov — nije u tvojoj Bibliji. Nikad nije ni bio. Ali priča koju priča odjeknula je toliko duboko kroz judaizam, hrišćanstvo i islam da sve tri religije nose svoju verziju, i svaka otkriva nešto drugačije o moći, gordosti i ceni zapovedanja silama koje nikad nisu bile namenjene ljudskom glasu.
Dečak i demon
Priča počinje problemom na gradilištu.
Solomon gradi Hram u Jerusalimu. Među radnicima je dečak — njegov miljenik, najvještiji među mladim radnicima. Svako veče, u suton, demon po imenu Ornijas se pojavljuje pred dečakom, siše mu životnu snagu kroz desni palac i krade mu pola dnevnice. Dečak mršavi. Obrazi mu upadaju. Solomon primećuje i pita šta se dešava.
Dečak prizna. Solomon ne šalje vojnike. Ne konsultuje savetnike. Moli se.
Bog odgovara preko arhanđela Mihaila, koji silazi i stavlja Solomonu u ruku prsten — mali, zlatni ili bronzani zavisno od rukopisa, sa urezanim pečatom koji tekst naziva pentalfa. Pet alfa slova ukrštenih. Petokraka zvezda. Mihailo kaže Solomonu: ovim prstenom ćeš zaključati sve demone, muške i ženske, i uz njihovu pomoć sagraditi Jerusalim.
Solomon daje prsten dečaku. To veče, kad se Ornijas pojavi, dečak pritisne pečat na demonove grudi. Ornijas vrišti, moli, obećava zlato — ali pečat drži. Dečak dovlači vezanog demona pred kralja.
Tu počinje ispitivanje.
Parada demona
Ono što čini Testament izvanrednim — ono što ga razdvaja od svakog drugog drevnog teksta o magiji — jeste šta Solomon radi dalje. On ne proteže demone jednostavno. Ne pogubljuje ih. On ih intervjuiše. Jednog po jednog, svaki demon biva izveden pred presto i primoran da odgovori na ista pitanja:
Kako se zoveš? Koja sazvežđa tobom vladaju? Kakvu štetu nanosiš ljudima? I koji anđeo te pobeđuje?
Odgovori grade mapu kosmosa — atlas senki gde svaka bolest, svaka nesreća, svaki oblik ludila ima svog demonskog autora, nebesku adresu i božanski protivlek.
Ornijas, prvi, priznaje da davi muškarce rođene pod Vodolijom, goni ih u neprirodne strasti, a pobeđuje ga anđeo Uriel. Solomon udari pečatom i naredi: seći ćeš kamen za Hram. Ornijas sluša. Ali Solomon ima ideju. Daje Ornijasu prsten i kaže mu da dovede kneza demona.
Ornijas leti do Velzevula — gospodara demona — i prislanja prsten na njega. Velzevul stiže pred Solomona u lancima, besan i veličanstven. Otkriva da je nekada bio anđeo najvišeg ranga na nebu, da je pao, i da sada vlada svim vezanim duhovima. Solomon ga tera da seče blokove tebanskog mermera.
A onda dolaze ostali.
Kosmičko ispitivanje
Onoskelis — lepa žena sa nogama mazge. Živi u pećinama i provalijama, zavodi muškarce požudom, a potom ih davi. Pobeđuje je anđeo Joel. Solomon joj zadaje da prede konoplju za užad Hrama.
Asmodej — demon koji uništava mladence, raspaljuje brakove ljubomorom i ludilom. Povezan je sa sazvežđem Velikog medveda i priznaje slabost: dim gorele riblje jetre i žuči ga tera. Ovo je direktna referenca na Knjigu o Tovitu (Tovit 6:7, 8:2-3), gde mladi Tovija koristi upravo ovaj lek na svadbenoj noći da protera istog demona. Solomon ga okovava da pravi cigle.
Sedam kosmičkih duhova — grupa od sedam lepih demona povezanih sa dekanima nebeskog svoda. Stoje u redu i svaki govori: ‘Mi smo stoiheia, kosmički vladari. Varamo tako što se prerušavamo u anđele svetlosti." Otkrivaju svoja nebeska zaduženja i anđele koji ih pobeđuju, jednog po jednog. Solomon ih sve ujarmljuje da kopaju temelje Hrama.
Liks Tetraks — demon vetra i vijavica. Pali polja i pustoši domove. Pobeđuje ga ‘anđeo koji će na kraju dana vladati vetrom". Solomon ga prisiljava da baca kamenje do visina Hrama — natprirodni operater dizalice.
Enepsigos — demon-žensko biće koje menja oblik, pojavljuje se kao žena, kao trostruka boginja i kao stvorenje sa bezbrojnim udovima. Boravi u mesecu i predskazuje budućnost. Solomon je zaključava u posudu.
Obizut — demon bez udova i raščupane kose, koji ubija novorođenčad davljenjem tokom noći. Pobeđuje je anđeo Rafail, i kad se Rafailovo ime napiše na papirus i stavi blizu žene u porođajnim mukama, Obizut beži. Solomon je vesi o njenoj sopstvenoj kosi ispred Hrama kao upozorenje.
Abezetibou — demon koji tvrdi da se borio uz faraonovu vojsku protiv Mojsija, da je držao stub Crvenog mora dok se ovaj nije srušio na Egipćane. Ima jedno krilo. Solomon ga okiva za stub i prisiljava ga da drži ogroman kamen uvis, nepomično, čitavu gradnju.
Trideset šest dekana
Onda dolazi najčudniji deo.
Trideset šest demona pristiže u povorci, svaki vlada segmentom od deset stepeni zodijaka — dekanima, astrološkim sistemom nasleđenim iz Egipta. Svaki dekan-demon upravlja određenim delom ljudskog tela i izaziva specifične bolesti:
Jedan izaziva glavobolje. Drugi infekcije ušiju. Treći bol u grlu. Četvrti grčeve u stomaku. Peti grozničavu drhtavicu. Šesti bubrežne kamence. I tako redom, organ po organ, trideset šest demona za trideset šest tegoba.
I za svakog, Solomon izvlači ime anđela koji ga pobeđuje — praveći tako nešto poput astrološko-medicinskog priručnika za egzorcizam. Ako znaš koji dekan vlada tim satom, znaš koji demon je aktivan. Ako znaš demona, znaš anđela. Ako znaš anđela, izgovoriš ime i tegoba prestaje.
Testament gradi mašinu. Sistem. Tehnologiju božanskog autoriteta kojom bi, u teoriji, svako mogao da upravlja — ne samo Solomon.
Ovo je seme koje će, hiljadu godina kasnije, izrasti u grimare.
Prsten
Šta je tačno taj pečat?
Tekst ga naziva pentalfa — doslovno ‘pet alfa", po načinu na koji se pet grčkih slova A mogu složiti u petokraku zvezdu. Ovo je najraniji poznati tekst koji eksplicitno povezuje pentagram sa Solomonom. Kasnija predanja pomeriće pečat ka heksagramu — šestokrakoj Davidovoj zvezdi — uglavnom kroz srednjovekovne arapske i kabalističke izvore. Ali u Testamentu, pet krakova.
Prsten funkcioniše kontaktom. Pritisni ga na demonove grudi ili vrat i demon je vezan. Pečat nosi Božji autoritet, usmeren preko Mihaila. To je, u najdoslovnijem smislu, punomoćje — božanska moć delegirana fizičkom predmetu, koji i sam može biti dalje delegiran (Solomon ga daje dečaku, dečak pečati Ornijasa, Ornijas pečati Velzevula).
Ovo je radikalna teološka ideja. Znači da je božanski autoritet prenosiv. Portabilan. Operativan. Ne zahteva proročku harizmu ni svešteničko rukopoloženje. Zahteva prsten. I pravo ime.
Implikacije nisu promakle kasnijim vekovima.
Šta je Josif Flavije video
Skoro milenijum pre najstarijeg sačuvanog rukopisa Testamenta, istoričar Josif Flavije — pišući oko 93. godine n. e. — opisao je nešto izvanredno u svom delu Jevrejske starine (8.42-49).
Izveštava da je Solomon sastavio zaklinjanja za lečenje bolesnih i forme egzorcizma za isterivanje demona, i da se ove tehnike još uvek praktikuju u njegovo vreme. Zatim dodaje svedočanstvo iz prve ruke: jevrejski egzorcista po imenu Eleazar, nastupajući pred rimskim carem Vespazijanom i njegovim dvorom, izvukao je demona kroz nosnice čoveka koristeći prsten sa korenom koji je propisao Solomon, recitirajući solomonska zaklinjanja. Kao dokaz da je demon zaista otišao, Eleazar mu je naredio da na izlasku prevrne posudu s vodom. Posuda se prevrnula. Rimljani su bili zapanjeni.
Ovo nije legenda. Ovo je dvorski istoričar koji beleži događaj iz svog vremena, izveden pred carem i vojnicima. Da li je egzorcizam ‘delovao" u natprirodnom smislu — to je pitanje vere. Da je Eleazar to izveo, i da je publika to prihvatila kao stvarno — to je dokumentovana istorija. Živa solomonska egzorcistička tradicija postojala je u prvom veku.
Testament nije izmislio Solomona gospodara demona. On je zapisao tradiciju koja je već bila stara vekovima.
Talmudska verzija: Ašmedaj na prestolu
Judaizam priča istu priču sa drugačijim demonima i mnogo mračnijim krajem.
U Traktatu Gitin 68a-68b Vavilonskog Talmuda, Solomonu je potrebno stvorenje zvano šamir — natprirodni crv (ili insekt, ili kamen — opisi variraju) koji može da seče kamen bez gvožđa, jer Tora zabranjuje gvozdene alate na oltarskom kamenju (Ponovljeni zakoni 27:5, Izlazak 20:25). Šamir je u posedu Ašmedaja, kneza demona.
Solomon šalje svog generala Benajahu ben Jehojadu — istorijsku ličnost iz 2. Samuilove — sa lancem na kome je ugraviran Šem ha-Meforaš, neizrecivo Ime Božje. Benajahu isprazni Ašmedajevu cisternu i napuni je vinom. Ašmedaj se vrati, posumnja u zamku, citira Pismo o opasnostima vina — a onda ipak pije. Zaspi pijan. Benajahu ga okuje svetim lancem.
Na maršu nazad ka Jerusalimu, Ašmedaj čini čudne stvari. Plače prolazeći pored svadbe — jer vidi da će mladoženja umreti za trideset dana. Smeje se čoveku koji naručuje cipele da traju sedam godina — jer će čovek umreti za sedam dana. Ispravlja put slepom čoveku koji je zalutao s druma. Plače na proslavi jer vidi skrivenu tugu koju niko ne primećuje.
Demoni u Talmudu nisu naprosto zli. Oni vide zupčanike koji se okreću iza sveta. Znaju šta dolazi i ne mogu to sprečiti. Njihovo znanje je strašno upravo zato što je istinito.
Solomon koristi šamir da seče kamenje za Hram. Ali onda pravi grešku.
Pita Ašmedaja: Po čemu su demoni nadmoćniji od ljudi?
Ašmedaj kaže: Skini lanac. Daj mi prsten. Pokazaću ti.
Solomon posluša.
Ašmedaj proguta prsten, naraste do kosmičkih razmera — jedno krilo dodiruje nebo, drugo zemlju — i odbaci Solomona 400 parasangi (preko 2.000 kilometara)**. Onda sedne na Solomonov presto i vlada u njegovom obliku.
Solomon luta kao prosjak, ide od vrata do vrata. Govori ljudima: Ja sam Kohelet. Bio sam kralj nad Izrailom u Jerusalimu. Niko mu ne veruje. Najmudriji čovek na svetu, sveden na skitača koji ponavlja tvrdnju koja zvuči kao ludilo.
Na kraju Sanhedrin primeti da kralj na prestolu nikad ne skida cipele — jer demoni imaju petlove noge koje kriju. Istraže i otkriju varalicu. Solomonov prsten je nađen u utrobi ribe. Solomon biva vraćen.
Ali Talmud dodaje poraznu fusnotu: Solomonova vladavina je otad bila umanjena. Prvo je vladao celim svetom, onda samo Izrailom, onda samo Jerusalimom, onda samo svojim krevetom, onda samo svojim štapom za hodanje.
Prošlo vreme u Propovednika 1:12 — ‘Bio sam kralj" — uzima se kao dokaz. Nešto je zauvek izgubljeno.
Kuranska verzija: Štap i termit
Islam priča ovu priču sa najjezivijim krajem.
Kuran prikazuje Sulejmana (Solomona) u više sura — 21, 27, 34 i 38. U kuranskoj verziji, Solomonova moć je izričito proročki dar od Boga, dodeljen kao nijednom drugom proroku. Bog Sulejmanu potčinjava vetar (jutarnji put traje mesec dana, popodnevni isto), izvor rastopljene bakra, i vojske džina, ljudi i ptica poredanih u formaciju.
Džini služe kao graditelji, arhitekte i ronioci. Sura 34:13 opisuje šta prave: ‘uzvišene odaje, kipove, posude poput bazena i nepomične kazane." Grade Tadmur (Palmiru) i Balbek, prema postokuranskom predanju — dve od najveličanstvenijih ruševina antičkog sveta, čiji masivni kameni blokovi zbunjuju arheologe vekovima.
Ali Solomonova smrt, u Suri 34:14, donosi kuranski teološki udarac:
‘I kad smo Sulejmanu smrt odredili, ništa nije džinima ukazalo na njegovu smrt osim crva zemaljskog koji je jeo njegov štap. I kad se srušio, džinima bi jasno da, da su znali nevidljivo, ne bi ostali u ponižavajućoj kazni."
Solomon umire naslonjen na štap. Telo ostaje uspravno. Džini — misleći da ih još uvek posmatra — nastavljaju da rade prisilno. Dani prolaze. Možda nedelje. Možda duže. Termit izjeda drveni štap iznutra. Štap popusti. Solomonovo telo se sruši.
Tek tada džini shvate: mrtav je odavno. Slušali su leš.
Teološka pouka je eksplicitna: džini ne poznaju nevidljivo (al-gajb). Njihovo tobožnje natprirodno znanje je iluzija. Plašili su se pogleda mrtvog čoveka više nego Božje istine.
U tradiciji tefsira (egzegeze), paralele sa talmudskom pričom o Ašmedaju postaju još oštrije. Al-Tabari (u. 923. n. e.) beleži da je demon po imenu Sahr ukrao Solomonov prsten i vladao s prestola četrdeset dana dok je Solomon lutao u progonstvu — gotovo identična struktura kao u Gitin 68b. Prsten se na kraju pronalazi u utrobi ribe.
Ista riba. Isti prsten. Isto progonstvo. Dve tradicije, razdvojene vekovima i teologijom, čuvaju istu arhitekturu poniženja.
Zaklinjačke posude: Solomon u prašini
Sad ostavi tekstove. Idi na teren.
Između 4. i 7. veka n. e., širom Mesopotamije — u ruševinama Nipura, Vavilona i Suze — hiljade keramičkih posuda zatrpane su naopačke ispod podova kuća. Na njihovim unutrašnjim površinama, spiralnim aramejskim pismom, ispisana su zaklinjanja za zarobljavaje i vezivanje demona.
I mnoge od njih prizivaju Solomona.
‘Pečatnim prstenom Solomona, sina Davidova, koji je vezao demone i devove i lilite…" — formula se ponavlja na stotinama posuda. Posuda se postavlja naopačke kao zamka: demon uđe, čita spiralni tekst, prati ga do centra i zatekne sebe vezanog Solomonovim autoritetom. Tamnica od gline i Svetog pisma.
Ovo nisu elitni književni artefakti. Pravili su ih obični ljudi — jevrejske, hrišćanske, mandejske, zoroastrijske porodice koje su živele jedna pored druge u sasanidskoj Mesopotamiji — svi pozajmljujući isti solomonski autoritet da zaštite domove od istih demona. Solomonovo ime postalo je tehnologija koja je prelazila sve verske granice.
Posude se danas čuvaju u Pen muzeju (sa iskopavanja u Nipuru), Britanskom muzeju, Iračkom muzeju u Bagdadu i desetinama manjih kolekcija. Naučnici poput Džejmsa Montgomerija (1913), Josefa Navea i Šaula Šakeda (1985) i Dana Levina (2003) katalogizovali su i preveli stotine.
Pored posuda, amuleti ‘Solomon jahač" — rezani dragulji koji prikazuju Solomona na konju kako koplja ženskog demona (često identifikovanog kao Lilit ili urokljivo oko) — kružili su kasnorimskim i vizantijskim svetom od 3. do 7. veka. Čuvaju se u Britanskom muzeju, Nacionalnoj biblioteci Francuske i Dumbarton Oaksu u Vašingtonu.
Testament Solomonov nije bio izolovana književna fantazija. Bio je književna kristalizacija tradicije koju su milioni ljudi, vekovima, doslovno zakopavali u zemlju pod svojim nogama.
Pre Testamenta: Svici s Mrtvog mora
Koliko daleko seže ova tradicija?
U Kumranu, među Svicima s Mrtvog mora, fragmenti datirani u 2–1. vek pre n. e. sadrže egzorcističke tekstove:
11Q11 — svitak apokrifnih psalama koji pripisuje egzorcističku moć Davidu (Solomonovom ocu), uključujući psalam za recitovanje ’nad obolelim". 4Q510-511 — Pesme Maskila, himne za mudrog vođu koji koristi božanska imena da zaplaši i otera demone. 4Q560 — aramejski egzorcistički tekst sa formulama za vezivanje duhova.
Nijedan od ovih ne pominje Solomona po imenu. Ali pokazuju da je konceptualni okvir — božanski ovlašćena ličnost koja koristi sveta imena za vezivanje demona — postojao u jevrejskoj praksi najmanje dva veka pre nastanka Testamenta. Solomonovo ime prikačeno je za tradiciju kasnije, možda zato što 1. Knjiga o Carevima 4:33 kaže da je njegova mudrost obuhvatala ‘drveće, životinje, ptice, gmizavce i ribe" — nagoveštavajući znanje koje se prostiralo i izvan ljudskog sveta.
Do trenutka kad je Josif Flavije pisao 93. godine n. e., veza je bila potpuna. Solomon je bio kralj-egzorcista.
Nasleđe grimoarâ
Hiljadu godina posle Testamenta, njegova struktura se ponovo pojavila — transformisana.
Ključ Solomonov (Clavicula Salomonis), sačuvan u rukopisima iz 14–15. veka, uzima okvir Testamenta i skida priču. Priča o kralju koji ispituje demone postaje priručnik za praktičara koji izvodi rituale. Pentakli se umnožavaju, organizovani po planetarnim korespondencijama — Saturn, Jupiter, Mars, Sunce, Venera, Merkur, Mesec. Molitve postaju razrađene. Ritualni alati — devičanski pergament, posvećeno mastilo, specifični tamjani — postaju enormno detaljni.
Ono što se izgubilo u prevodu od Testamenta do grimoarâ bila je teologija. Testament pita: Šta svaki demon otkriva o arhitekturi božanskog poretka? Grimoari pitaju: Kako da nateram demona da uradi ono što hoću?
Lemegeton (Manji ključ Solomonov), kompiliran u 17. veku, pravi poslednji korak: njegova prva knjiga, Ars Goetia, katalogizuje 72 demona, svakog sa imenom, rangom, pečatom i specifičnim moćima. Broj 72 možda potiče od udvostručavanja 36 dekana iz Testamenta — ili od kabalističkog Imena Božjeg od 72 slova (izvedenog iz Izlaska 14:19-21), čijih 72 anđela su možda dobili 72 demonska pandana. Sistem je postao birokratija nevidljivog, kompletna sa rangovima (kraljevi, vojvode, knezovi, markizi) i legijama (svaki demon zapoveda hiljadama manjih duhova).
Solomon kralj — koji se molio i primio dar — postao je Solomon brendirano ime na priručniku koji svako može da kupi.
Ovo je putanja koja na kraju vodi ka Hermesu Trizmegistosu i hermetičkoj tradiciji, gde božansko znanje silazi kroz tekstove a ne kroz kraljeve, i ka Kamenu mudrosti, gde alhemičar nastoji da ponovi transformaciju koja je nekad bila rezervisana samo za Boga.
Dva čitanja
Evo gde stavljamo karte na sto.
Skeptično čitanje: Testament Solomonov je kasnoantička književna tvorevina — fiktivna autobiografija koja meša jevrejsku demonologiju, helenističku astrologiju i ranohrišćansku teologiju. Demoni su narodne medicinske personifikacije bolesti. Prsten je narativno sredstvo preuzeto iz jevrejskog folklora o Eleazarovim egzorcizmima. Astrološki okvir odražava egipatsko-grčku nauku prenamenjenu za versku publiku. Pravi značaj teksta je sociološki: pokazuje kako su magijske tradicije prelazile verske granice u antičkom Mediteranu. Zaklinjačke posude dokazuju da su obični ljudi verovali u solomonsku magiju, a ne da je solomonska magija delovala.
Drugo čitanje: Tradicija prethodi tekstu. Josif Flavije je prisustvovao egzorcizmu pomoću solomonskog prstena u prvom veku — pisao je o tome kao o činjenici, ne fikciji. Svici s Mrtvog mora pomeraju egzorcistički okvir u drugi vek pre nove ere. Zaklinjačke posude demonstriraju neprekidnu praksu tokom pet vekova i četiri religije. Ista priča — kralj prima božanski autoritet, vezuje demone, gradi svetu građevinu, gubi moć kroz ljudsku slabost — pojavljuje se nezavisno u persijskoj tradiciji (Džamšid i divovi, koji gubi božansku slavu kroz gordost), indijskoj tradiciji (Vikramaditja i vetala, gde se kralj nadmeće sa natprirodnim bićem koje ispituje njegovu mudrost) i možda u mesopotamskoj kraljevskoj ideologiji. Ili su sve ove kulture nezavisno izmislile istu fikciju, ili su sve pamtile istu vrstu događaja — praiskonski susret između ljudskog autoriteta i neljudske inteligencije, šta god pod tim terminima podrazumevaš.
Kuran preseca oba čitanja trećim: Sura 2:102 — ‘Solomon nije bio neverni, već su šejtani bili neverni, podučavajući ljude magiji." U islamskom viđenju, Solomonova moć je bila stvarna, proročka i božanski ovlašćena. Čarobnjaštvo je ono što je došlo posle — kad su ljudi pokušali da je ponove bez proročkog mandata.
Tri religije. Tri čitanja. Isti prsten u centru svega.
Solomonov pad
Svaka verzija priče završava gubitkom.
U Testamentu, Solomon se zaljubljuje u Jevusejku. Sveštenik Jevuseja mu kaže: ako je hoćeš, moraš žrtvovati našim bogovima. Solomon — najmudriji čovek na svetu, čovek koji je ispitivao Velzevula i okovao Asmodeja — pristaje da žrtvuje pet skakavaca Molohu. Pet insekata. Najmanji mogući prinos najgorem mogućem bogu.
Odmah ga Duh Božji napušta. Moć prstena bledi. Demoni se smeju. Solomon piše svoj testament kao upozorenje: ne neposlušajte Boga kao ja.
U Talmudu, Solomon predaje Ašmedaju prsten dobrovoljno — samo da vidi šta demon može. Radoznalost. Želja da razumeš moć testirajući njene granice. Ašmedaj ga baci preko sveta.
U Kuranu, Solomon umire naslonjen na štap i niko ne primećuje.
Tri verzije. Tri načina gubitka. Kroz želju. Kroz radoznalost. Kroz prost, smrtni fakat da svako telo na kraju padne.
I u sve tri, demoni nastavljaju da rade nakon što je kralj otišao. Hram se gradi. Kamenje je isečeno. Zidovi se dižu. Šta god da je Solomon izgubio, Božja kuća stoji.
Možda je u tome poenta. Moć nikad nije bila Solomonova. Držao ju je neko vreme. Prsten je bio pozajmica, a kamata — sve.
Dalje čitanje i srodne teme
- Hermes Trizmegistos i njegov značaj za alhemiju — još jedna tradicija u kojoj božansko znanje silazi kroz imenovanu figuru u tekstove i tehnike.
- Kamen mudrosti: Putovanje kroz vreme i kulturu — alhemičarska potraga za ponavljanjem božanske transformacije, s istom napetošću između svetog dara i ljudske ambicije.
- Unutar uroborosa Kleopatre Alhemičarke — još jedan drevni tekst gde se simbol i rad na klupi susreću, u istom kasnoantičkom aleksandrijskom svetu koji je oblikovao Testament.
- Zosimos iz Panopolisa — gotovo savremenik autora Testamenta, pisao o duhovnoj transformaciji kroz viziju i laboratoriju.
- Lilit: Od demona do feminističke ikone — ženski demon koji se pojavljuje na amuletima ‘Solomon jahač", proboden kopljem jahača-kralja.
- Golem: Glina, stvaranje i oprez — još jedna jevrejska tradicija oživljavanja neživog putem božanskih imena, sa sličnim upozorenjima o ceni igranja tvorca.
Pitanja i odgovori
Koliko rukopisa Testamenta Solomonovog je sačuvano? Otprilike 15–18 grčkih rukopisa, koji se čuvaju u Nacionalnoj biblioteci Francuske (Pariz), Austrijskoj nacionalnoj biblioteci (Beč), manastirima na Atosu, Univerzitetu u Bolonji, Bodlejan biblioteci (Oksford) i Biblioteci Ambrozijani (Milano). Kritičko izdanje objavio je Chester Charlton McCown 1922. godine. Standardni engleski prevod je D.C. Dulinga u Charlesworthovim Old Testament Pseudepigrapha (1983).
Da li je Solomon zaista postojao? Istoričnost kralja Solomona je predmet debate. Biblijski opis u 1. Knjizi o Carevima govori o bogatom i mudrom vladaru ujedinjenog Izraila i Jude oko 10. veka pre n. e. Arheološki dokazi za veliko solomonsko kraljevstvo su osporavani — neki naučnici se zalažu za veliku regionalnu silu, drugi za skromniju poglavarsku zajednicu. Ono što je izvesno jeste da je do helenističkog perioda ‘Solomon" funkcionisao kao moćna kulturna figura povezana s mudrošću i natprirodnim autoritetom, bez obzira na istorijske detalje.
Šta je šamir? Legendarno stvorenje ili supstanca u jevrejskoj tradiciji koja je mogla da seče kamen bez gvozdenih alata, potrebna zato što Tora zabranjuje gvozdene instrumente na oltaru. Opisivan različito kao crv, insekt, radioaktivni kamen ili natprirodna tečnost. Prema talmudskom predanju, šamir je dat Solomonu posredstvom Ašmedaja. Za njega se kaže da je stvoren u sumrak uoči prve Subote, zajedno s drugim čudotvornim stvarima.
Kako je Knjiga o Tovitu povezana sa Testamentom Solomonovim? Demon Asmodej se pojavljuje u oba teksta. U Knjizi o Tovitu (verovatno 3–2. vek pre n. e.) Asmodej ubija sedam muževa Sare pre bračne noći. Anđeo Rafail upućuje Toviju da zapali riblju jetru i žuč kako bi oterao Asmodeja. Testament Solomonov ponavlja ovaj detalj tačno, što ukazuje da crpe iz iste tradicije.
Gde mogu da vidim zaklinjačke posude uživo? Velike kolekcije uključuju Pen muzej (Filadelfija), Britanski muzej (London), Irački muzej (Bagdad), Luvr (Pariz) i Muzej Izraela (Jerusalim). Mnoge univerzitetske kolekcije takođe čuvaju primerke sa iskopavanja u Nipuru i Vavilonu.
Da li je ‘Solomon jahač" stvaran tip artefakta? Da. Stotine rezanih dragulja i medaljona iz 2–7. veka n. e. prikazuju jahača — identifikovanog kao Solomon — koji koplja ležećeg ženskog demona. Nošeni su kao zaštitni amuleti širom rimskog i vizantijskog sveta. Baza podataka Campbell Bonner Magical Gems katalogizuje mnoge od njih.
