Zmija Džebel Mare

Džebel Mara ne bi trebalo da postoji tamo gde jeste. Sahel je ravan, suv i smeđ. Planina se izdiže 3.042 metra iznad njega, kao najviša tačka Sudana, vulkanski masiv čija kaldera krije kraterska jezera, tople izvore, vodopade i oblačnu šumu kakva stotinama kilometara unaokolo nema pandan ni u jednom pravcu.

Narod Fur, koji živi na ovoj planini i oko nje i po kome je oblast dobila ime (Dar Fur, „zemlja Fura“), kaže da u vodi na vrhu živi zmija.

Kaldera

Deriba kaldera nalazi se na samom vrhu. Široka je otprilike pet kilometara. U njoj dva kraterska jezera zadržavaju vodu tokom cele godine. Na ivicama se dime topli izvori. Vulkanska tla na padinama planine najplodnija su u zapadnom Sudanu. Dok se ravnice ispod nje peku na suncu, Džebel Mara hvata sopstvenu kišu, hrani sopstvene izvore i gaji sopstvenu šumu.

Zmija živi u toj vodi. Ogromna je. Čuva jezera, izvore, tla i kišu. Nije grabljivac. Ne lovi. Ne otima decu niti uništava vojske. Ona održava. Njeno prisustvo drži sistem u pogonu. Njeno odsustvo bi ga okončalo.

Pojam Kare

Religija naroda Fur usredsređena je na pojam koji se zove Kara, božanska sila koja upravlja ravnotežom. Kara nije bog kome se moliš. To je načelo koje održava odnos između zemlje i ljudi koji na njoj žive. Zmija Džebel Mare fizički je izraz Kare unutar planine. Gde je Kara apstraktna, zmija je opipljiva. Gde Kara upravlja čitavim svetom, zmija upravlja ovim određenim vulkanom.

Ubiti zmiju značilo bi narušiti ravnotežu. Topli izvori bi se ohladili. Kiša bi prestala. Tla bi se osušila. Oblačna šuma bi umrla. Čitava ekološka anomalija koja Džebel Maru čini nastanjivom usred Sahela urušila bi se. Tabu protiv povređivanja zmije nije sujeverje. To je politika očuvanja prirode izražena jezikom svetog.

Sultanat

Fur sultanat trajao je otprilike od 1603. do britanskog osvajanja 1916. Tokom tri veka, sultanov autoritet crpeo je snagu iz istog izvora kao i moć zmije: Džebel Mare.

Kontrola nad planinom značila je kontrolu nad poljoprivrednim viškom regiona. Vulkanska tla davala su više nego ravnice, a sultanovo oporezivanje tog viška finansiralo je njegovu državu. Sveta geografija učvršćivala je političku geografiju. Planina je bila sveta. Sultan je kontrolisao planinu. Zmija je čuvala planinu. Sve troje činilo je jedinstven sistem u kome su duhovni autoritet, ekološka stvarnost i politička moć bili jedno te isto.

Kada su Britanci razgradili Fur sultanat, uklonili su politički sloj. Nisu uklonili planinu, zmiju ni verovanje. Fur su nastavili da obrađuju vulkanska tla, piju iz toplih izvora i poštuju biće za koje su verovali da sve to održava.

Sukob

Darfur je, s prekidima, u ratu od 2003. godine. Džebel Mara je tokom čitavog tog perioda bila sporna zona. Strateška vrednost planine — uzvišen teren, voda, plodna zemlja u regionu određenom oskudicom — učinila ju je vojnim ciljem za svaku frakciju u sukobu.

Dokumentovanje tradicionalnih verovanja naroda Fur, ionako oskudno zbog udaljenosti regiona, postalo je još teže tokom decenija raseljavanja i nasilja. Zmija Džebel Mare postoji u pisanom tragu samo u fragmentima: etnografskim beleškama, kulturnim profilima, projektima usmene istorije. Da li to verovanje i dalje opstaje među raseljenim zajednicama Fura u izbegličkim kampovima širom Čada i centralnog Sudana, odvojenim od planine koja je zmiji davala značenje, pitanje je na koje je zbog sukoba teško odgovoriti.

Ono što ostaje jasno jeste sama planina. Džebel Mara se i dalje uzdiže iznad Sahela. Kraterska jezera i dalje drže vodu. Topli izvori se i dalje dime. Ako je zmija metafora za tvrdoglavu, neverovatnu plodnost planine, onda je zmija i dalje tamo.