Vojskec iz Varaždina

Seoski sveštenik u Hrvatskoj devetnaestog veka po imenu Vojskec izveo je obred za koji je verovao da će prizvati kugu na njegovu parohiju. Obred je, između ostalog, zahtevao sveže majčino mleko od žene koja se tek porodila. Poslao je po njega kod jedne žene u susednom selu Biškupec. Žena je već čula šta sveštenik namerava. Umesto toga, poslala mu je kravlje mleko u pokrivenom vrču. Kuga koja je došla na njegove molitve bila je stočna, a ne ljudska. Prvo mu je pomrlo sopstveno stado. Zatim je umro i on. Fridrih Kraus zabeležio je ovu priču dok se još prepričavala oko kapele svetog Roka u Varaždinu krajem devetnaestog veka.

Izgled

Vojskec je za života bio katolički parohijski sveštenik u hrvatskom gradu Warasdinu (Varaždin u savremenom pravopisu), sedištu stare habzburške županije u severnoj Hrvatskoj. Nosio je uobičajenu mantiju, služio redovni liturgijski ciklus, krštavao decu i sahranjivao mrtve.

Posle smrti postao je vozač vatrenih kola. Svedoci iz okoline Varaždina opisuju užarenu kočiju koju vuku crni konji i koja velikom brzinom prelazi noćno nebo iznad Biškupeca, dok se sveštenik vidi na mestu kočijaša, sa uzdama u rukama. Kočija gori hladnom svetlošću koja ne greje ništa ispod sebe.

Poreklo

Priča koju je Kraus zabeležio počinje Vojskecovim računanjem u vezi sa sopstvenom parohijom. Sveštenik je bio siromašan. Nedeljom su mu klupe bile poluprazne. Desetak je jedva pokrivao trošak mantije. Neko mu je, iz izvora koji Kraus ne navodi, rekao da se kuga može izmoliti na selo ako se obred izvede kako treba. Kuga bi napunila crkvene klupe. Preživeli bi davali desetak iz straha, a mrtvi bi mu platili sahrane.

Obred je zahtevao sastojke. Najvažniji među njima bio je uzorak svežeg majčinog mleka od žene čije se dete rodilo prethodnih dana. Molitvena formula koristila je to mleko kao prinos. Vojskec je poslao svoju domaćicu u Biškupec, sledeće selo, da donese mleko od žene koju je naveo u poruci.

Majka iz Biškupeca znala je dovoljno o lokalnoj narodnoj religiji da odmah prepozna o kakvoj se molbi radi. Njeno selo bilo je malo. Njena sopstvena deca umrla bi prva. Razmislila je o zahtevu i napravila zamenu. Napunila je vrč kravljim mlekom iz porodične štale, pažljivo ga zatvorila i poslala nazad preko domaćice.

Vojskec je te noći izveo obred. Molba je otišla gore. Kuga je došla. Ali došla je pogrešna kuga.

Ponašanje

Stočna kuga pogodila je Vojskecovo sopstveno stado za svega nekoliko dana. Njegove četiri krave, dva vola, konj i kokoške koje su kljucale po dvorištu župnog doma svi su pocrkali tokom jedne sedmice. Miris uginuća ispunio je sveštenikovu kuću. Shvatio je šta je učinio.

Ono što je prizvao bila je die Rinderpest, stočna kuga, ista bolest koja je u talasima prelazila preko Evrope tokom osamnaestog i devetnaestog veka, ubijajući čitava stada i upropašćavajući seljačke porodice. Sveštenikove životinje bile su prve mrtve. Goveda iz Warasdina i okolnih sela sledila su ih za nekoliko nedelja. Vojskec je gledao kako bolest koju je tražio uništava bogatstvo njegove parohije, a da pritom ne napuni nijednu crkvenu klupu.

Ubrzo zatim i sam se razboleo. Bolest koja ga je odnela nije bila stočna kuga (koja ne prelazi na ljude), već saosećajno propadanje koje su seljani pripisivali kosmičkoj pravdi te zamene. Tražio je kugu. Dobio je kugu. Kuga mu je poslužila tako što je ubila ono što je voleo, umesto onoga čemu je želeo da naudi.

Umro je i sahranjen je na varaždinskom groblju bez ikakve svečanosti. Za nekoliko dana vratio se. Prvi svedoci videli su ga noću na putu za Biškupec, kako polako kruži između dva sela. To hodanje ustupilo je mesto vatrenim kolima u roku od nekoliko nedelja od njegove smrti. Od tada ih vozi bez prestanka.

Zamena

Kraus je ovu priču zabeležio kao jasnu kosmološku pouku i tako ju je i tumačio. Majka iz Biškupeca nije imenovana, ali njena zamena je osovina cele priče. Nije odbila sveštenika. Zamenila je traženo. Ta zamena sačuvala je njeno selo i okrenula prokletstvo protiv čoveka koji ga je tražio.

Narodna logika ovde je precizna. Molba za kugu zahteva sveže mleko žene koja se tek porodila. Majka je, u izvornom obredu, simbolički izvor života koji molilac prinosi duhu bolesti. Zamenivši ga kravljim mlekom, žena iz Biškupeca promenila je sam prinos. Ono što je otišlo duhu bolesti bio je prinos kravljeg života, pa je duh bolesti zauzvrat doneo kravlju bolest. Kosmičko poravnanje bilo je savršeno tačno.

To je ista logika koja upravlja Štajnträgerom u Slavoniji. Greh i posledica preslikavaju se jedno na drugo kroz simboličku supstancu koja je u pitanju. Pomeriš međašni kamen, zauvek hodaš lažnom međom. Moliš za kugu kravljim mlekom, dobiješ stočnu kugu.

Veze sa drugim tradicijama

Vojskec pripada maloj, ali prepoznatljivoj evropskoj tradiciji sveštenika koji sam sebe proklinje sopstvenim obredom. Faustovska legenda je njena književna verzija. Priča o Vojskecu je narodna verzija. U obe se pojavljuje obrazovan čovek koji pokušava da religijsko ili učeno znanje pretvori u oružje za ličnu korist, a na kraju ga uništi upravo ono što je prizvao.

Motiv vatrenih kola pripada drugom evropskom toku. Predanja o Divljem lovu širom germanske i keltske Evrope opisuju vođu mrtvih koji juri noćnim nebom u plamenoj kočiji. Hrvatska verzija dala je toj figuri lokalno lice u liku kažnjenog sveštenika. Vojskec je kočijaš Divljeg lova sa katoličkom biografijom.

Za bolest koju je prizvao i zbog koje je kažnjen, vidi Kugu, personifikovanu kugu južnoslovenske tradicije. Vojskec stoji na ljudskoj ivici Kugine oblasti. On je sveštenik koji je pokušao da je upotrebi.

Savremeni opstanak

Priča o Vojskecu i dalje kruži varaždinskim krajem više kao moralna pouka nego kao doslovno natprirodno verovanje. Vatrena kola postala su regionalna priča o duhu, koja se priča deci da bi ih odvratila od pohlepe i podsetila na granice verskog autoriteta. Kapela svetog Roka, koju svedočenja povezuju sa ovom pričom, i dalje stoji.

Majka iz Biškupeca koja je izvršila zamenu zapravo je pravi junak ove priče, iako joj predanje nije sačuvalo ime. Njena snalažljivost spasla je selo tako što je duhu bolesti podmetnula pogrešnu hranu. Kosmologija priče nagrađuje je sasvim precizno: sveštenik koji je pokušao da naudi njenim ljudima sada je vozač vatrenih kola, a ona je bezimena žena čija je zamena preokrenula čitav zahtev.

Izvori

Bibliografija. Isti spisak nalazi se i u zaglavlju članka, za alate za citiranje koji ga čitaju mašinski.

• Friedrich S. Krauss, Slavische Volksforschungen (Wilhelm Heims, Leipzig, 1908)
• Svedočenje hrvatskih seljaka iz varaždinskog kraja