Vodenica Save Savanovića

Vodenica je stajala na reci Rogačici blizu sela Zarožje u zapadnoj Srbiji. Bila je stara, drvena i neupadljiva, osim po jednoj stvari: prema lokalnom predanju koje seže vekovima unazad, u njoj je živeo vampir po imenu Sava Savanović i pio krv svakome ko bi posle mraka došao da melje žito.

Priča

Milovan Glišić, jedan od najboljih srpskih pisaca devetnaestog veka, objavio je Posle devedeset godina 1880. godine. Priča se oslanjala na narodna predanja o zaroškoj vodenici, koja su već bila stara kada ih je Glišić zabeležio. U toj priči, Savanović je za života bio vodeničar, a posle smrti postao vampir. Ostao je u vodenici. Vodeničari koji bi dolazili po mraku nisu se vraćali. Oni koji su nasledili vodenicu odbijali su da u njoj provedu noć.

Predanje je opstalo i tokom dvadesetog veka. Vodenica je prelazila iz ruke u ruku. Meštani su je noću izbegavali. Zgrada je propadala. Niko nije ulagao u popravke, jer je popravljanje vodenice značilo provoditi vreme u njoj, a provoditi vreme u njoj značilo je biti blizu onoga za šta je folklor tvrdio da se tamo nalazi.

Rušenje

U novembru 2012. stara drvena građevina konačno je popustila. Vodenica se srušila.

Opštinsko veće Bajine Bašte odgovorilo je javnim saopštenjem. Upozorili su građane da je Sava Savanović „oslobođen“ iz vodenice i savetovali meštanima da stave beli luk na vrata i prozore i da drže krst u kući. O upozorenju su izveštavali Reuters, BBC i The Guardian. Vest je nedelju dana obilazila svet.

Lokalni zvaničnici su kasnije pojasnili da je upozorenje delom bilo namenjeno tome da skrene pažnju na potrebu za finansiranjem očuvanja kulturne baštine. Vodenica je bila turistička atrakcija, a njeno rušenje predstavljalo je stvaran kulturni gubitak. Ali način na koji je priča predstavljena bio je nameran. Iskoristili su vampira da privuku pažnju sveta — i uspelo je.

Građevina kao posuda

Zaroška vodenica predstavlja nešto vrlo određeno u južnoslovenskom vampirskom folkloru: ideju da građevina može da zadrži pretnju u sebi. Vukodlak opseda selo. Obični vampir posećuje kuće. Ali Savanović je ostajao u jednoj jedinoj građevini. Vodenica je bila i njegovo prebivalište i njegov zatvor. Kada je građevina pala, nestalo je i ono što ga je zadržavalo.

To je arhitektonski folklor. Pretnja ne luta slobodno. Ona je smeštena, vezana za tačno određeno mesto. Građevina ne služi samo kao sklonište vampiru. Ona ga drži. A kada građevina popusti, opasnost se izliva napolje.

Vodenica je delimično obnovljena. Da li se Savanović u nju vratio, pitanje je kojim se opštinsko veće Bajine Bašte nije bavilo.

Za celu priču: Vampir iz Zarožja: Sava Savanović