Udarni štap

Udarni štap je račvasta leskova palica, duga devetnaest i po inča, opisana u Velikom grimoaru kao ključno oruđe za zapovedanje paklenim duhovima. Bez štapa, izvođač nema autoritet. Sa njim, raspolaže moći koju grimoar vodi unazad, preko Solomona, sve do samog Boga.

Veliki grimoar je francuski tekst. Njegov najstariji sačuvani rukopis potiče iz oko 1750. godine, a minhenski primerak zaveden kao Res/Phys.m. 94 u Bayerische Staatsbibliothek datuje se oko 1775. godine. Tekst tvrdi da je mnogo stariji, da ga je napisao kralj Solomon i da je prenošen kroz lanac čuvara u koji spada i apostol Pavle. U to pripisivanje niko ne veruje. Ipak, uputstva za štap dovoljno su precizna da mogu da se slede.

Izrada

Štap počinje leskom. Leska je u evropskoj narodnoj tradiciji dugo bila povezana sa proricanjem i skrivenim znanjem, a račvasta leskova grana bila je uobičajeno oruđe rašljara koji traže vodu. Veliki grimoar izričito navodi da grana mora biti račvasta i odsečena u zoru, na dan izvođenja obreda, oštricom koja je već uprljana krvlju iz nekog ranijeg ritualnog čina.

Palica se skraćuje na devetnaest i po inča. Bravar, stručnjak za metal i mehanizme, stavlja čelične kapice na dva račvasta vrha. Zatim izvođač namagnetiše čelik dodirom magnetita koji je prethodno zagrejan u vatri. Ta magnetizacija nije simbolična. Grimoar je tretira kao fizičko svojstvo koje štap mora da poseduje da bi delovao.

Tokom cele izrade, izvođač izgovara molitve koje prizivaju biblijske ličnosti koje su rukovale štapovima i zapovedale natprirodnim silama. Mojsije, čiji se štap pred faraonom pretvorio u zmiju, razdvojio Crveno more i izveo vodu iz stene na Horevu. Jakov, koji je pomoću oguljenih štapova uticao na razmnožavanje Lavanove stoke. Isus, koji je zapovedio suncu da stane nad Gavaonom. Samson, čija je snaga dolazila iz božanskog izvora. Svako prizivanje prenosi deo tog autoriteta u sam fizički predmet.

Prizivanje

Središnji ritual Velikog grimoara jeste prizivanje Lucifugea Rofocalea, koga tekst opisuje kao prvog ministra Pakla, duha zaduženog za izvršavanje ugovora koje Lucifer sklapa sa smrtnicima. Izvođač iscrtava zaštitni krug, izgovara formule prizivanja i drži Udarni štap.

Od duha se očekuje da pruži otpor. Veliki grimoar to unapred predviđa kroz pažljivo propisano pojačavanje rituala. Posle prvog odbijanja, izvođač ponavlja prizivanje sa većom silinom. Posle drugog, zabada račvaste krajeve štapa u vatru sastavljenu od rakije, tamjana i kamfora. Tekst tvrdi da to proizvodi zvuke velikog užasa dok se duh primorava protiv svoje volje. Ako duh i dalje odbija da se pojavi, izvođač zamahuje štapom prema mestu ispoljavanja.

Štap funkcioniše kao fizička tačka dodira između autoriteta na koji se izvođač poziva i otpora duha. On je oružje, znak službe i provodnik biblijske moći prizvane tokom njegove izrade. Logika Velikog grimoara ovde je dosledna: izvođač ne zapoveda duhovima sopstvenom moći. On im zapoveda kroz lanac prenetog autoriteta koji ide od Boga, preko Solomona, do onoga ko drži štap.

Poreklo štapa

Grimoar iznosi izuzetnu tvrdnju o istoriji Udarnog štapa. Kaže da je to oruđe kojim je Bog isterao Adama i Evu iz Edenskog vrta i kojim je pobunjene anđele bacio u bezdan. Solomon, koji ga je dobio kroz neodređen lanac prenošenja, koristio ga je da primora demone koje je porobio da grade Hram u Jerusalimu. Tekst predstavlja štap kao nešto starije od pada čovečanstva i moćnije od svakog demonskog otpora.

Ta tvrdnja povezuje Veliki grimoar sa širom solomonskom tradicijom koja obuhvata Testament Solomonov, Ključ Solomonov i islamsku magijsku književnost. U svim tim tradicijama Solomonov autoritet nad duhovima dolazi iz božanskog predmeta: prstena u Testamentu, pečata u Ključu, štapa u Velikom grimoaru. Predmet se menja, ali logika ostaje ista. Mađioničar ne izmišlja svoj autoritet. On ga prima kroz predmet koji nosi prvobitnu Božju zapovest.

Udarni štap je najopipljivija i najodređenija verzija te ideje: komad leske, tačno određene dužine, okovan čelikom, nabijen magnetizmom, osvećen molitvama. Nalazi se na preseku narodne magije (rašlje za traženje vode), biblijske tipologije (Mojsijev štap) i potrebe grimoarskog izvođača da u ruci drži nešto konkretno dok stoji u krugu i doziva ono što tama krije.

Povezano štivo

• Veliki grimoar. Ceo članak o grimoaru koji opisuje izradu i upotrebu štapa.
• Solomonov pečat. Heksagram koji je imao sličnu funkciju u drugoj grani solomonske tradicije.
• Pentagram. Petokraka zvezda korišćena za zaštitu u istim grimoarskim krugovima.

Izvori

Bibliografija. Isti spisak nalazi se i u zaglavlju članka, za alate za citiranje koji ga čitaju mašinski.

• Le Grand Grimoire (najstariji sačuvani primerak oko 1750; minhenski primerak oko 1775, Bayerische Staatsbibliothek, Res/Phys.m. 94)
• Le Dragon Rouge (Crveni zmaj, varijantno izdanje, 19. vek) — popularno reizdanje Velikog grimoara
• A. E. Waite, The Book of Black Magic and of Pacts (1898) — sažetak i analiza na engleskom jeziku
• Owen Davies, Grimoires: A History of Magic Books (2009) — naučna obrada tradicije grimoara