Tlepš

Tlepš u adigejsko-čerkeskoj tradiciji, Kurdalægon u osetinskoj tradiciji, jeste nebeski kovač kavkaskih Nartskih saga. Njegova kovačnica stoji u pećini na ivici velike zabranjene šume u koju smrtnicima nije dopušteno da kroče. Narti moraju da ga pozovu tri puta pre nego što se javi. A kada se javi, kuje metal koji nijedan ljudski kovač ne bi mogao da zagreje dovoljno jako.

Iskovao je telo čeličnog junaka Batraza tako što je usijano dete ugasio u Crnom moru nakon što ga je Satanaja porodila iz leđa njegovog oca. Očvrsnuo je telo iz kamena rođenog Soslana u koritu vučjeg mleka koje je bilo prekratko da pokrije junakova kolena. Napravio je prvi srp. Napravio je mač koji se sam kretao, lovio i ubio personifikovanu koleru, zvanu Bradati Jamin. Kavkasko gvozdeno doba izašlo je iz njegove pećine.

Imena i njihovo značenje

Adigejsko Tlepš etimološki je povezano sa grčkim χάλυψ (khálups), grčkom rečju za gvožđe i čelik, koja je prešla u latinski kao chalybs, a u engleskom opstala u reči chalybeate, koja se koristi za mineralne izvore bogate gvožđem i za vode za koje se verovalo da onome ko ih pije prenose snagu gvožđa. Isti koren imenuje i Halibe, narod drevne Anadolije poznat po obradi gvožđa, od koga su, kako su Grci govorili, naučili da tope gvožđe. Bog kovač Kavkaza i metalurška reč koju su Grci koristili za gvožđe dele isti koren iz bronzanog doba.

Osetinsko Kurdalægon složenije je. Vasilij Abajev u svom Istorijsko-etimološkom rečniku osetinskog jezika (1959-1989) razlaže ga kao Kurd Alæ Wærgon: Kovač (kurd) Alana (Alæ), pri čemu je Wærgon božanski epitet povezan sa latinskim Vulcanus, rimskim bogom kovačem. To ime ga određuje kao zaštitničkog božanskog kovača Alana, iranskojezičkih predaka savremenih Osetina. Kada su Osetini imenovali svog boga kovača, imenovali su ga po narodu za koji radi. On je, etimološki gledano, Kovač Alana.

Dve etimologije, dva kulturna korena, jedna figura. Kavkaske planine upile su i indoevropski tip boga kovača i lokalno metalurško nasleđe bronzanog doba, pa su ih pustile da stoje jedno uz drugo.

Kovačnica

Pećina kovača u geografiji sage uvek se nalazi na ivici velike šume. U nekim osetinskim varijantama to je ista ona šuma kroz koju je Soslan prošao da bi stigao do Zemlje mrtvih. U adigejskim varijantama pećina leži podno svete planine. Gde god da se nalazi, pravilo je isto: smrtnici ne ulaze. Narti staju na prag i dozivaju. Tri puta.

Kada Tlepš izađe na vrata, bradat je i širokih ramena, sa kožnom keceljom i šakama prevelikim za ruke. Miriše na ćumur i ugašeno gvožđe. Na pitanja odgovara kratkim rečenicama. Gotovo se nikada ne smeši.

U ciklusu nema imenovanu suprugu, nema decu, nema pratnju. Radi sam, osim u trenucima kada neki Nart ili bog dođe da naruči oružje ili alat.

Kovanje Batraza

Najpoznatija priča o Tlepšu jeste kovanje Batraza. Dete Batraz rođeno je tako što ga je Satanaja izvadila iz užarenog tumora na leđima njegovog oca Hamica. Rođen je usijan. Narti nisu mogli ni da ga dotaknu. Odneli su ga kovaču.

Tlepš je stavio usijano dete u svoju peć i zagrejao ga još jače. Zatim je dečaka podigao gvozdenim kleštima i ugasio ga u Crnom moru. More je provrilo. Para se dizala kilometrima. Kada je kovač izvukao Batraza, junakovo telo bilo je od čelika od glave do pete, osim, u nekim osetinskim varijantama, njegovih creva, do kojih kovač nije uspeo da dopre.

To je božansko kovanje junaka u oružje. Indoevropska paralela je gotovo savršena: Tvaštr u vedskoj Rigvedi kuje Indrinu vadžru, munju koja postaje ratnikov prepoznatljiv znak. Hefest u Ilijadi pravi Ahilejev oklop. Vejland u nordijskoj Völundarkviði kuje oružje kakvo nijedan drugi kovač ne može da napravi. Bog kovač kao oklopnik junaka jedan je od najčistijih indoevropskih mitoloških tipova, a Tlepš je njegov kavkaski opstanak.

Kaljenje Soslana

Druga velika epizoda vezana za Tlepša jeste kaljenje Soslana. Satanaja je donela dete rođeno iz kamena kovaču nakon što ga je isekla iz stene. Tlepš je stavio dete u korito vučjeg mleka i zagrevao ga dok mleko nije provrilo. Korito je bilo prekratko. Soslan je morao da savije kolena, pa su samo kolena na njegovom telu ostala neočvrsnuta. To je bilo jedino ranjivo mesto na njemu. Točak Balsæga ga je na kraju tamo i ubio.

To što je korito bilo prekratko jeste ona vrsta sitnog pripovedačkog detalja koja odaje staru, dugo izlizanu usmenu tradiciju. Zapadni čitaoci navikli su na Ahilejevu verziju priče, gde ga majka drži za petu. Kavkaska verzija prebacuje neuspeh na kovačevu opremu, a ne na stisak roditelja. Ishod je isti: junak neranjiv svuda osim na jednom malom mestu koje će ga na kraju ubiti.

Ostala dela

Tlepš nije samo oklopnik junaka. On je i kulturni junak sam po sebi, izvor korisnih oruđa.

Napravio je prvi srp, prema samoj etiologiji sage. Pre Tlepševog srpa Narti su žito žnjeli rukama ili kamenim alatkama. Posle njega imali su gvozdene oštrice. Narti njemu pripisuju čitavu poljoprivrednu revoluciju Kavkaza.

Napravio je mač koji se sam kretao i koji je lovio i ubio personifikovanu koleru, zvanu Bradati Jamin, kada sami Narti nisu mogli da uhvate bolest. Mač je noću izlazio, nalazio koleru u liku bradatog čoveka i odsecao joj glavu. Narti su se budili i zatekli da je bolest nestala.

Napravio je gvozdene grede koje drže kapije podzemlja. Napravio je gvozdene lance koji vezuju kosmičke neprijatelje. Napravio je posebno oružje za pojedine Narte, kakvo nijedna druga figura u ciklusu nije mogla da načini.

Spisak je duži od ovoga. Kavkaska narodna kultura puna je predmeta čije se poreklo pripisuje Tlepšu, kao što slovenski folklor pojedine predmete pripisuje određenim svecima.

Indoevropske paralele

Bog kovač kao tip jedna je od najstabilnijih indoevropskih figura. Hefest u grčkom mitu, Vulkan u rimskom mitu, Vejland u nordijskom i germanskom mitu, Tvaštr u vedskom mitu i Goibniu u irskom mitu dele osnovne crte: božanski zanatlije koji rade u pećinama ili pod zemljom, koji prave nemoguće oružje za junake i bogove, koji su ponekad hromi ili telesno obeleženi (Hefest je najpoznatiji primer), ali čije ruke stvaraju ono što ništa drugo ne može da stvori.

Tlepš / Kurdalægon pripada tom skupu. Možda je on i najčistiji kavkaski opstanak tog tipa, pri čemu je etimološki dokaz (Wærgon = Vulcanus) sačuvan neposredno u njegovom osetinskom imenu. Dimezil ga je smatrao potvrdom komparativnog čitanja indoevropskog boga zanata.

Za grčku figuru pogledajte bestijarski članak o Hefestu. Za čeličnog junaka kojeg je iskovao, pogledajte Batraza. Za junaka rođenog iz kamena kojeg je očvrsnuo, pogledajte Soslana. Za matrijarhalnu figuru koja mu je dovela oba junaka, pogledajte Satanaju. Za širi mitološki kontekst pogledajte matični članak Nartske sage Kavkaza.

Izvori

Bibliografija. Isti spisak nalazi se i u zaglavlju članka, za alate za citiranje koji ga čitaju mašinski.

• Colarusso, J. Nart Sagas from the Caucasus: Myths and Legends from the Circassians, Abazas, Abkhaz, and Ubykhs. Princeton University Press, 2002 (paperback reissue 2016, ISBN 9780691169149)
• Colarusso, J., and Salbiev, T. (eds.), Walter May (trans.). Tales of the Narts: Ancient Myths and Legends of the Ossetians. Princeton University Press, 2016. ISBN 9780691170404
• Abaev, V. I. ‘Introduction: The Ossetian Epic Tales of the Narts,’ in Colarusso & Salbiev (eds.), Tales of the Narts, Princeton, 2016, pp. xxix-lxviii
• Abaev, V. I. Историко-этимологический словарь осетинского языка / Historical and Etymological Dictionary of the Ossetian Language, 4 vols. Moscow-Leningrad: USSR Academy of Sciences, 1959-1989
• Dumézil, G. Romans de Scythie et d’alentour. Paris: Payot, 1978
• Encyclopaedia Iranica, ‘Kurdalægon’ and ‘Batradz’ entries