Stounhendž

Stounhendž stoji na Solsberijskoj ravnici u Viltširu. Sarsenski triliti teže i do 25 tona svaki. Manji plavi kamenovi, raspoređeni u unutrašnji krug i potkovicu, teže do četiri tone i preneti su oko 150 milja iz brda Preseli u jugozapadnom Velsu. Pitanje kako i zašto to još niko nije konačno razrešio.

Kamenovi koji zvone

Plavi kamenovi su pegavi dolerit, magmatska stena koja pri udarcu proizvodi jasan ton nalik zvonu. Istraživači sa Kraljevskog koledža umetnosti testirali su kamenje u brdima Preseli i otkrili da je značajan deo njih „zvonjavo kamenje“, koje proizvodi metalne zvuke kada se udari kamenim čekićem. Nekoliko izvornih kamenova iz Preselija pokazuje tragove udaraca koji odgovaraju vekovima namernog udaranja.

Pitanje je da li su neolitski ljudi birali i prenosili baš ove kamenove zbog njihovih akustičkih svojstava. Hipoteza, koju su izneli istraživači sa Univerziteta u Bornmutu i Univerziteta u Bristolu, sugeriše da je Stounhendž možda bio podjednako instrument koliko i spomenik. Akustično okruženje unutar kamenog kruga, dok je bio potpun, stvaralo bi neobične odjeke i stojeće talase.

Poravnanja

Osa Stounhendža poravnata je sa izlaskom sunca na letnji solsticij i zalaskom sunca na zimski solsticij. Avenija, procesijski put, vodi od spomenika do reke Ejvon. Poravnanje sa solsticijem dovoljno je precizno da ne može biti slučajno, ali i dovoljno grubo da je verovatno postignuto posmatranjem, a ne matematikom.

Poseta

Stounhendžem upravlja organizacija English Heritage. Centar za posetioce sa izložbenim prostorom nalazi se oko dva kilometra od kamenova. Pristup samom kamenom krugu moguć je uz kartu za određeni termin. Posebne posete koje omogućavaju ulazak unutar kruga mogu se unapred rezervisati za rano jutro ili kasno veče. Lokalitet je udaljen oko 90 minuta vožnje automobilom od Londona.