Stara žena iz Suljkovaca

U selu Suljkovci, na slavonskoj ravnici nekoliko kilometara južno od Pleternice, jedna stara žena umrla je u jesen 1873. Priča pripada njenom domaćinstvu, ali Fridrih S. Kraus je slučajno poznavao tu porodicu. Njegova majka, rođena Slavonka, često se vraćala u svoje selo. Dana 27. decembra 1886. sedela je sa Matom Nikolčićem iz Pleternice, koji je bio svedok onoga kroz šta je prošlo domaćinstvo u Suljkovcima. On je ispričao njoj, a ona svom sinu, koji je to zapisao dvadeset dve godine kasnije.

Slučaj iz 1873.

Stara žena sahranjena je u jesen 1873. Druge večeri posle sahrane vratila se kući i pravila neprilike. Hrvatska reč koju je Nikolčić upotrebio bila je neprilika, imenica koja pokriva sve od smetnje do prave nesreće. Bacala je kamenje na vrata, razbacivala prašinu po sobi i besnela toliko zastrašujuće da domaćin više nije mogao da spava sam sa ženom i decom. Morao je da pozove osam do deset ljudi da svaku noć provedu s njim u kući. Jedan prost ekonomski detalj kog se Nikolčić sećao, i koji je preko Krausove majke stigao do štampe, bio je trošak osvetljavanja soba za toliki broj gostiju svake večeri.

Ti ljudi nisu mnogo pomogli. Revenant je nastavio da baca kamenje, jednom čoveku je razbio lobanju, drugome teško povredio ruku, a progon je trajao otprilike deset noći pre nego što je stao.

„Sad se o tome više ništa ne čuje“, završio je Nikolčić. Kuća je ostala. Mrtva se nije vratila drugi put. Neodgovoreno pitanje, ono koje Kraus nije postavio a Nikolčić nije sam ponudio, bilo je šta je prekinulo taj krug. Možda je na vreme očitano sedam misa. Možda je jednostavno presahnuo bes koji je mrtva žena ponela iz groba. Seljaku koji je preživeo deset noći kamenovanja očigledno nije bilo potrebno teološko objašnjenje.

Drugi slučaj

Nekoliko godina kasnije, možda krajem 1880-ih, umrla je i vratila se još jedna stara žena iz Suljkovaca. Svedok je ovog puta bio Imro Koprivčević, profesionalni terač duhova iz Pleternice, koga je Kraus lično ispitivao. Koprivčević je živeo od svojih egzorcističkih honorara i napustio je raniji zanat krpljenja seljačke obuće. Ovaj slučaj dat je njegovim sopstvenim rečima.

Vratila se dan posle sahrane, dok je sunce još visoko sijalo na nebu. Odmah je počela da baca kamenje, zatim se popela na tavan i bacala klipove kukuruza i pasulj kroz podne daske u sobu gde je sedela njena porodica. Imala je zeta i ćerku. Komšije su nagovorile ćerku da pita majku šta traži. Ćerka se popela gore, drhteći svim udovima, a majka je na nju bacala kamenje ne odgovorivši ništa.

Zeta je ostavila potpuno na miru.

Jedan od prisutnih muškaraca opsovao je Boga opscenim slavonskim rečima. Jebem ti boga je izraz koji je Koprivčević ponovio Krausu bez ublažavanja. Mrtva žena je iščupala kamen iz zida i njime razbila lobanju psovaču. Krv mu je odmah potekla iz glave.

Kuhinjska vrata bila su zabravljena iznutra. Mrtva žena je kroz njih ubacivala usijane cigle u sobu gde je sedelo domaćinstvo.

Koprivčević je stigao sedme noći i počeo da zaklinjat, da izgovara formalni hrvatski egzorcizam. Mrtva žena je bacila još jedan kamen na vrata. Onda se više nije vraćala.

Šta je zajedničko u oba slučaja

Obe mrtve iz Suljkovaca stare su žene. Obe dolaze kući u roku od četrdeset osam sati od sahrane. Obe bacaju kamenje, nijedna ne govori i nijedna ne cilja samo jednog rođaka ili čak samo jednu kuću. Bacaju kamenje na svakoga ko je u sobi. Obe povređuju muškarce. Nijedna ne pokazuje uobičajeni vampirski potpis: ubodnu ranu na vratu, jutarnju iscrpljenost, krv. Mrtve iz Suljkovaca ponašaju se kao gnevno prisustvo sa rukama dovoljno snažnim da iščupaju poljsko kamenje iz zida i precizno ga bace.

Pleternička biskupija već je 1873. imala razrađenu teologiju nemirnih mrtvih. U Bjeleševcima se nekoliko godina ranije čovek po imenu Savo vratio kao revenant u obliku tigra, koji je ispuzao iz groblja kroz veliku rupu i naterao selo u beg. Suljkovački obrazac je blaži po obliku, ako se to uopšte može blagim nazvati, bez tigra, bez iseljavanja, samo sa kamenjem koje je letelo na svakog muškarca u sobi.

Svi Krausovi zabeleženi slučajevi nemirnih mrtvih iz ovog ugla Slavonije dele jednu osobinu. Mrtva osoba, svedok i datum, sve je imenovano, bez folklorne magle. Čak je i opscena psovka sačuvana u originalu.

Zašto zet

Jedini detalj u drugom slučaju koji je Kraus posebno izdvojio kao vredan pažnje bio je zet. Na ćerku mrtve žene poletelo je kamenje istog trenutka kada je postavljeno pitanje. Zeta, čoveka koji se oženio u njeno domaćinstvo, čoveka koji će naslediti, ostavila je netaknutog.

Selo 1888. godine to bi čitalo kao rešeno pitanje imovine i rešeno pitanje nasledstva. Mrtva žena nije imala spor sa čovekom koji će njeno ime i kuću nositi dalje. Njen spor bio je sa sopstvenom ćerkom, sa čovekom koji je opsovao Boga u njenom prisustvu i sa zabravljenim kuhinjskim vratima koja su pokušala da je zadrže napolju.

Kraus, koji je imao bečki pozitivistički prezir prema sentimentalnim narodnim tumačenjima, nije predložio nikakvo značenje. Zabeležio je slučaj sa netaknutim detaljem o zetu i pustio ga da stoji tu.

Koprivčević i zaklinjat

Egzorcista koji je konačno zaustavio drugu staru ženu bio je isti onaj Imro Koprivčević koji se pojavljuje u pola tuceta pleterničkih slučajeva revenanata u Krausovom poglavlju. Bio je plaćeni profesionalac. Kraus beleži, bez neodobravanja, da je godinama izdržavao porodicu samo od Geisterbann-Geld.

Njegova metoda bila je zaklinjat, formalni verbalni egzorcizam na hrvatskom, koji Kraus nije sačuvao u celosti. Drugi pleternički slučajevi u istom poglavlju pokazuju Koprivčevića kako priziva duha iz kuće na isti način na koji bi dozvao zalutalog konja, po imenu i zapovešću. Kamenje, pasulj, vrele cigle, petlova pera, njegovo prisustvo okončalo je svaki zabeleženi slučaj posle jednog ili dva pojavljivanja.

Suljkovačka bacačica kamenja bacila je poslednji kamen na vrata baš kad je on počeo da govori. Onda je stala.

Drugi svedok, isto proleće

Stranice o Suljkovcima deo su šireg pleterničkog klastera koji je Kraus beležio između svoje božićne posete 1886. i jeseni 1888. Mato Nikolčić, Manda Šuperina, Margita Josipović i Imro Koprivčević svi su govorili preko Krausove majke tokom datiranih poseta određenim kućama u Pleternici. Dve stare žene iz Suljkovaca pripadaju istoj mreži svedočanstava kao preobražaji u prelu, kradljivac hostije iz Bilača i vučica iz Trapara.

To je ono što je Krausova Slavische Volksforschungen ponudila Zapadnoj Evropi 1908. a što nijedan drugi izvor nije: ne mit, ne sažetak, ne romantičarsku rekonstrukciju, nego nekoliko stotina imenovanih kazivača koji opisuju ono što su videli u sopstvenim selima tokom prethodnih dvadeset godina. Suljkovačka bacačica kamenja iz 1873. jedan je svetao, oštar fragment tog zapisa.

Izvori

Bibliografija. Isti spisak nalazi se i u zaglavlju članka, za alate za citiranje koji ga čitaju mašinski.

• Fridrih S. Kraus, Slavische Volksforschungen (Wilhelm Heims, Leipzig, 1908), str. 250–252
• Mato Nikolčić iz Pleternice, usmeno svedočanstvo Krausovoj majci, 27. decembra 1886. (slučaj iz 1873.)
• Imro Koprivčević iz Pleternice, profesionalni egzorcista, usmeno svedočanstvo (drugi slučaj)