Štajnträger i Kercenträger

Profesionalni isterivač duhova Imro Koprivčević iz Pleternice izdržavao je celu porodicu od naknada za svoje egzorcizme u vreme kada ga je Fridrih Kraus intervjuisao krajem 1880-ih. Ranije je odustao od svog starog zanata krpljenja opanaka. Njegove dve najbolje mušterije bile su dve vrste nemirnih mrtvaca koji su noću hodali poljima i seoskim imanjima oko Pleternice. Prvi je nosio međašne kamenove. Drugi je nosio upaljene sveće, ali nije imao glavu.

Izgled

Obe vrste ovih povratnika iz mrtvih pojavljuju se noću po slavonskim selima oko Pleternice.

Štajnträger je muška seljačka prilika, često prepoznatljiva kao tačno određeni pokojnik iz sela. Pod jednom rukom nosi jedan međašni kamen, a u drugoj drži sveću. Hoda spornom međom sporim, namernim korakom. Nikada ne govori.

Kercenträger je takođe muška seljačka prilika, ali bez glave. Telo nosi odeću u kojoj je čovek sahranjen. Vrat je zatvoren iznad ramena. U jednoj ruci figura drži jednu visoku sveću, upaljenu, sa plamenom koji je postojan bez obzira na vetar. Sveća nikada ne dogoreva.

Poreklo

Ova dva bića dele istu unutrašnju logiku: svaki je svojim određenim grehom iz života zaslužio svoj zagrobni udes, i svaki zauvek nosi oruđe tog greha kao pokoru.

Štajnträger je za života bio Grenzmarksteinverrücker. Pomerio je međašne kamenove između svoje zemlje i zemlje svog suseda kako bi proširio svoj posed. Zemlja je bila izvor opstanka njegove porodice. Kamenovi su bili jedina dokumentacija o tome šta kome pripada. Pomerajući ih noću, dok niko ne gleda, ukrao je od suseda nešto što zakon nije mogao lako da vrati. Posle smrti, njegova duša ne može da nađe mir. Mora svake noći da hoda duž pogrešno pomerene međe sve dok neko ne vrati kamenove na njihova prvobitna mesta.

Kercenträger je bio pčelar. Pčelarstvo je bilo vešt zanat na južnoslovenskom selu, a košnice uspešnog pčelara morale su dobro da se roje u proleće, inače bi med te godine propao. Postojao je narodni običaj, koji je crkva osuđivala, ali je očigledno bio dovoljno rasprostranjen da ga je Kraus zabeležio. Pčelar bi prisustvovao pričešću na Svi svete, zadržao posvećenu hostiju u ustima umesto da je proguta, vratio se kući i dao hostiju svojim pčelama. Tada bi se pčele rojile sa neobičnom snagom. Pčelar bi dobio svoj med. Ujedno je i hulio na telo Hristovo.

Posle smrti, kazna je tačno odgovarala grehu. Hostija je pripadala njegovoj glavi i ustima. On je dopustio da izađe na pogrešan otvor. Posle smrti hoda bez glave, noseći lažnu sveću posvećene hostije koju nikada nije smeo da iznese iz svog tela.

Slučaj iz Bilača

Kraus je zabeležio jedan određeni slučaj Kercenträgera koji je Koprivčević razrešio. Jedan čovek u Bilaču kod Ruševa dao je posvećenu hostiju svojoj kobili. Posle smrti vraćao se da je timari u štali. Ukućani su ga čuli i gledali kako radi. Popeo se na tavan i počeo da razlabavljuje ploče na dimnjaku. Domaćinstvo je poslalo po Koprivčevića.

Egzorcizam koji je usledio bio je fizički. Vretena su letela na jasle, a kape su zbacivane s glava posmatrača, ostavljajući kuću u neredu. Koprivčević je počeo da zaklinjat, da rečima sveže duha, i prikaza je izletela kroz vrata. Posle toga se čovekov grob slegao i posećivanja su prestala.

Kraus je primetio da je Koprivčevićeva formula zaklinjat bila svojstvena samo njemu i da je nije delio sa drugim profesionalnim isterivačima duhova. Ta profesionalna tajna prenosila se unutar Koprivčevićeve porodice.

Ponašanje

I Štajnträger i Kercenträger hodaju samo noću. Dnevna svetlost ih vraća u grobove. Ne napadaju žive, ali njihovo prisustvo na međi ili blizu domaćinstva užasava porodice koje ih vide.

Ponašanje Štajnträgera je ponavljajuće. Svake noći isti put. Međašni kamen ide s njim. Do zore je opet u grobu, a kamen je, u viđenjima svedoka, ponovo na svom pogrešno pomerenom mestu.

Ponašanje Kercenträgera više varira. Slučaj iz Bilača pokazuje ga kako se vraća domaćinstvu da dira ono što je za života obeščastio ili oskrnavio (kobilu, dimnjak). Drugi slučajevi Kercenträgera koje je Kraus zabeležio prikazuju bezglavu figuru kako u ponoć stoji u pčelinjaku, držeći lažnu sveću nad pčelama koje je hostija trebalo da nahrani.

Krausova opaska

Kraus je u svom materijalu o Štajnträgeru i Kercenträgeru izneo jednu oštru istorijsku opasku koju vredi zabeležiti. Oskrnavljenje hostije bilo je, kroz evropsku istoriju, okidač za ponavljane talase antisemitskog nasilja. Srednjovekovni nemački gradovi spaljivali su jevrejsko stanovništvo pod optužbom da krade i probada hostiju. Južni Sloveni uzeli su isto teološko verovanje o strašnoj moći oskrnavljene hostije i iz njega nisu proizveli nikakav progon Jevreja. Kako je Kraus napisao: nur zu einer bei den Südslaven nicht, zur Judenverfolgung wie in Deutschland im Mittelalter schmachvollen Andenkens. Među Južnim Slovenima verovanje o oskrnavljenju hostije nikada nije proizvelo sramno sećanje na progon Jevreja kakvo jeste u srednjovekovnoj Nemačkoj.

Južnoslovenski odgovor na pitanje „šta biva s čovekom koji ukrade hostiju“ bio je Kercenträger koji bez glave hoda po sopstvenom pčelinjaku. Nije bio pogrom nad ljudima koji s njim nisu imali nikakve veze.

Zaštita

Za Štajnträgera, jedina zabeležena zaštita jeste obnova ispravnog stanja. Pogrešno pomereni međašni kamenovi moraju biti vraćeni na svoja prvobitna mesta. Kada se to učini, duša može da počiva. To moraju da urade susedska porodica ili potomci onoga ko je kamenove prvobitno pomerio. Hodanje se nastavlja dok to ne učine.

Za Kercenträgera nikakvo ispravljanje greha za života više nije moguće. Hostije više nema. Ono što preostaje jeste egzorcizam koji izvodi geisterbanner iz porodice Imra Koprivčevića ili neko obučen u istoj tradiciji. Egzorcizam ne uspeva uvek iz prvog pokušaja. Slučaj iz Bilača trajao je jednu noć.

Pleternički klaster

Oba bića pripadaju širem klasteru povratnika iz mrtvih iz oblasti Pleternice, koji je Kraus prikupio od imenovanih kazivača. Imro Koprivčević je stručnjak koji se stalno pojavljuje. Među drugim kazivačima su Mato Nikolčić, Manda Šuperina i Margita Josipović, svi iz Pleternice ili susednih sela, a sve ih je Krausova majka intervjuisala tokom datiranih poseta između 1886. i 1888.

Pleternički klaster predstavlja najgušće dokumentovanu tradiciju povratnika iz mrtvih u bilo kojoj pojedinačnoj južnoslovenskoj mikroregiji. Štajnträger i Kercenträger deo su šire taksonomije koja uključuje vampira, vukodlaka i povratnike vezane za određene slučajeve. Za širu geografiju pogledajte Pleternicu.

Međukulturne veze

Unutrašnja logika ova dva bića (greh → nošenje tereta) ima paralele u katoličkoj ikonografiji čistilišta. Pokajnici se u poznosrednjovekovnoj umetnosti ponekad prikazuju kako nose oruđa svog greha, lažne tegove nepoštenih trgovaca i pogrešno postavljene kamenove kradljivaca zemlje. Štajnträger sasvim jasno pripada toj ikonografskoj tradiciji.

Kercenträger ima bližu paralelu u jevrejskom folkloru: gilgul, dušu primoranu da se vrati u unakaženom obliku zbog određenog greha iz prethodnog života. Oba bića izražavaju istu teološku intuiciju da kazna mora odgovarati grehu i da mora biti vidljiva spolja.

Ono što pleternički par čuva jeste južnoslovenska verzija narodnog Dantea. Kosmologija je lokalna, a pokora precizna. Svedoci su imenovani, datumi su zabeleženi, a Imro Koprivčević je naplaćivao naknadu da se reši bilo kojeg od ova dva povratnika iz mrtvih kada bi se neki od njih nastanio uz neko domaćinstvo.

Izvori

Bibliografija. Isti spisak nalazi se i u zaglavlju članka, za alate za citiranje koji ga čitaju mašinski.

• Friedrich S. Krauss, Slavische Volksforschungen (Wilhelm Heims, Leipzig, 1908)
• Imro Koprivčević iz Pleternice, profesionalni isterivač duhova (geisterbanner), intervjuisan posredstvom Krausove majke (1886 do 1888)