Sjanglju

Svaka glava hranila se na drugoj planini. Devet planina odjednom.

Shanhaijing opisuje Sjangljua kao ministra Gonggonga, boga voda koji je slomio stub neba. Posle Gonggongovog poraza, Sjanglju je ostao. Devetoglava zmija koja je trovla sve što dotakne. Kuda god je gmizao, zemlja se pretvarala u močvare i jaruge. Voda koju je ostavljao za sobom bila je toliko gorka i gadna da nijedno stvorenje nije moglo da preživi u njoj.

Ovo nije bio grabljivac. Grabljivac ubije ono što pojede i ide dalje. Sjanglju je bio zagađenje. Njegovo prisustvo činilo je zemlju nenastanjivom. Tlo, voda, samo tle postajali su otrovni. Bio je to potop koji je za sobom ostavljao nešto gore od vode.

Gonggongov ministar

Gonggong (共工) razbio je kosmos. Pošto je izgubio rat sa Džuanšuom za prevlast nad nebom i zemljom, zaleteo se glavom u planinu Bužou, severozapadni stub koji je držao nebo. Stub je pukao. Nebo se nagnulo ka severozapadu. Zemlja je potonula ka jugoistoku. Reke su promenile tok. Svet je bio poplavljen.

Nuva je zakrpila nebo. Ali poplavne vode su ostale, a ostali su i Gonggongovi podređeni.

Sjanglju je bio Gonggongov ministar (臣, chen). Sam znak za ministra podrazumeva odanu službu, a Sjanglju je nastavio delo razaranja svog gospodara i posle Gonggongovog pada. Devetoglava zmija je haos koji opstaje i nakon što je glavni nosilac haosa poražen. To je zagađenje koje ostaje kada se voda povuče. Uništene oranice. Ustajala voda koja širi bolest. Zemlja toliko natopljena solju i prljavštinom da godinama ništa ne može da raste.

Shanhaijing beleži Sjangljua u dva odvojena poglavlja. U Hai Wai Bei Jing (Poglavlje 8, Klasik oblasti iza mora: Sever) koristi ime Sjanglju (相柳). U Da Huang Bei Jing (Poglavlje 17, Klasik velike pustoši: Sever) koristi varijantu Sjangjao (相繇). Oba prikaza daju iste osnovne pojedinosti: devet glava, zmijsko telo, Gonggongov ministar, hrani se na devet planina, truje zemlju.

Ju ubija zmiju

Veliki Ju je junak kineske mitologije o poplavama. Dok je njegov otac Gun pokušao da zaustavi vode gradeći brane od ukradene samorastuće zemlje (息壤, xirang) i nije uspeo, Ju je uspeo pomoću odvodnjavanja i usmeravanja. Iskopao je nova korita reka. Prosekao je prolaze kroz planine. Trinaest godina je ukroćivao Veliku poplavu, a predanje kaže da je za to vreme tri puta prošao pored sopstvenog praga, a da nije zastao da uđe.

Ubijanje Sjangljua bilo je deo tog posla. Zmija je bila prepreka kontroli poplava, stvorenje koje je trovlo zemlju koju je Ju pokušavao da povrati. Ubio ju je. Ali nije bilo dovoljno samo ubiti je.

Krv koja se prolila iz Sjangljuovog tela bila je toliko otrovna da nijedno zrno nije moglo da raste tamo gde je natopila tlo. Pet žitarica — pirinač, proso, pšenica, pasulj i konoplja — propadalo je u zagađenoj zemlji. Ju je iskopao zatrovano tlo. Jama se napunila gadnom vodom. Iskopao ju je ponovo. Opet se napunila. Iskopao ju je i treći put.

Ta upornost je određujuća osobina Juove mitologije. On ne čini čuda. On kopa. On usmerava. Pa opet kopa. Poplava ne popušta pred jednim jedinim junačkim činom. Popušta pred ponavljanjem.

Terasa careva

Ju nije mogao da pročisti zemlju na mestu gde je Sjanglju uginuo. Zato ju je iskoristio.

Nasuo je iskopanu zemlju u uzdignutu platformu. Shanhaijing je naziva Terasom careva (众帝之台, zhong di zhi tai), smeštenom severno od planina Kunlun. Razni božanski gospodari (帝, di) podigli su svoje terase u blizini, pretvarajući mesto zagađenja u sveti prostor.

Logika je praktična. Ako zatrovano tlo ne može da se koristi za poljoprivredu, upotrebi ga za gradnju. Ako zemlja ne može da nosi život, neka nosi spomenik. Ju je najgori ostatak poplave pretvorio u građevinu. Stvorenje koje je zemlju učinilo neupotrebljivom postalo je temelj nečega trajnog.

Shanhaijing smešta terasu severno od Kunluna, istočno od Roujija (柔利). U mitološkoj geografiji teksta, to su krajnji severni rubovi sveta, oblast gde se granice između ljudskog i duhovnog sveta stanjuju.

Devet glava kroz različite kulture

Višeglave zmije u mitovima širom sveta čuvaju granicu između poretka i haosa.

Lernejska Hidra živela je u močvarama kod Lerne i ubio ju je Herakle. Njena krv bila je otrovna. Glave su joj ponovo izrastale kada bi bile odsečene. Grčki junak koristio je vatru da sprži patrljke i zakopao je besmrtnu glavu pod kamen. Hidrina krv, kao i Sjangljuova, ostala je opasna i posle smrti: Herakle ju je koristio da otruje svoje strele, a na kraju je upravo ona dovela do njegove smrti.

Jamata no Oroči, osmoglava zmija iz japanske mitologije, bila je povezana s rekama i poplavama. Susanoo ju je ubio lukavstvom, koristeći osam kaca sakea. Kada ju je rasekao, u njenom telu pronašao je mač Kusanagi no Curugi.

Aži Dahaka, troglavi zmaj iz zoroastrijske tradicije, služio je Angra Mainjuu, duhu razaranja. Kada bi bio ranjen, iz rana su mu umesto krvi kuljale gamad i pogana stvorenja. Kao i Sjanglju, to je čudovište čije uništenje oslobađa novo zagađenje.

Obrazac je dosledan: višeglava vodena zmija povezana s haosom i razaranjem, koju ubija kulturni junak, a za sobom ostavlja otrovne posledice. Broj glava se menja. Otrov ne.

Ono što poplava ostavlja za sobom

Sjanglju nije sama poplava. On je ono što poplave urade zemlji kada se voda povuče.

Teške poplave ostavljaju natopljeno tlo, zaslanjena polja, ustajale bare koje šire bolest i godine poljoprivrednih gubitaka. Opis Sjangljua u Shanhaijingu zvuči kao mitološko kodiranje ekološke katastrofe: kuda god je stvorenje prošlo, zemlja je postajala močvarna, voda gorka, ništa nije moglo da raste. Upravo to je Žuta reka činila Severnoj kineskoj ravnici kada bi probila svoje obale. Voda bi se povukla. Zemlja bi ostala uništena.

Ju je ubio zmiju, ali je zagađenje opstalo. Kopao je i kopao i kopao. To je onaj deo oporavka posle poplave koji niko ne slavi: spor, ponavljajući posao vraćanja zatrovane zemlje u upotrebu. Ne junačka bitka sa čudovištem. Nego godine kopanja posle nje.

Shanhaijing smešta Sjangljua na mitološki sever, u hladne, močvarne krajeve iza planina Kunlun. Ali njegov pravi dom bila je poplavna ravan. Devet glava koje se hrane na devet planina, a svako mesto koje dotakne pretvara se u močvaru.

Izvori

Bibliografija. Isti spisak nalazi se i u zaglavlju članka, za alate za citiranje koji ga čitaju mašinski.

• Shanhaijing (山海經), ‘Hai Wai Bei Jing’ (Poglavlje 8), oko 4. veka p. n. e. – 2. veka n. e.: osnovni prikaz Sjangljua
• Shanhaijing, ‘Da Huang Bei Jing’ (Poglavlje 17): drugi prikaz koji koristi ime Sjangjao (相繇)
• Guo Pu (郭璞), komentar na Shanhaijing, oko 300. godine n. e.: standardni rani komentar