Šiva

U Rig Vedi, sastavljenoj otprilike između 1500. i 1200. godine p. n. e., pojavljuje se žestoko božanstvo po imenu Rudra. On je zavijač, strelac, gospodar oluja. Donosi bolest i leči je. Himne mu se obraćaju sa strahom i poštovanjem. Tokom narednog milenijuma, Rudra je dobio nova imena i nove uloge. Do vremena Švetašvatara upanišade (oko 400–200. p. n. e.), postao je Šiva: blagotvorni, vrhovno biće, temelj sveg postojanja.

Asketa

Šiva sedi na planini Kailaš na Himalajima, prekriven pepelom, sa upletenom kosom, zmijom oko vrata i mladim mesecom u kosi. On je vrhovni jogi, uzor svakom asketi koji se odriče sveta. Pepeo predstavlja uništenje svake iluzije. Zmija predstavlja kundalini energiju sklupčanu pri dnu kičme. Treće oko na njegovom čelu, kada se otvori, uništava sve što ugleda.

Nataradža

Bronze dinastije Čola iz perioda od desetog do dvanaestog veka dale su Šivi njegov najprepoznatljiviji oblik: Nataradžu, Gospodara plesa. On pleše Tandavu unutar vatrenog prstena. Jednim stopalom gazi patuljka Apasmaru (neznanje). Četiri ruke drže vatru (razaranje), bubanj (stvaranje), gest zaštite i gest koji pokazuje na podignuto stopalo (oslobođenje). Taj ples je ciklus univerzuma: stvaranje, održavanje, razaranje, prikrivanje i milost.

Lingam

Najčešći oblik poštovanja Šive jeste lingam, cilindrični kamen postavljen u kružnu osnovu (joni). Simbolika je stvaralačka: sjedinjenje muškog i ženskog principa koje rađa kosmos. Lingam se pojavljuje u hramovima širom Indije, od seoskih svetilišta do dvanaest mesta Džjotirlinga koja čine najsvetiji šivaitski hodočasnički krug. Oblik je apstraktan, geometrijski i drevan. Predmeti nalik lingamu pronađeni su na lokalitetima doline Inda koji datiraju oko 2500. godine p. n. e., iako je to tumačenje predmet rasprave.