Rangda

Ples Baronga i Rangde izvodi se u hramovima širom Balija. Barong, stvorenje nalik lavu koje oživljavaju dva plesača, predstavlja red, zaštitu i sile dobra. Rangda ulazi sa izbuljenim očima, plamenim jezikom, dugim kandžastim noktima i divljom kosom. Ona predvodi lejake, veštice. Dve strane se bore. Rangdini sledbenici u stanju transa okreću svoje kris bodeže protiv samih sebe, pritiskajući sečiva na sopstvene grudi. Barongova moć sprečava da ih sečiva poseku. Nijedna strana ne pobeđuje. Predstava se završava nerešeno.

Calon Arang

Tekst koji stoji iza ove drame jeste Calon Arang, koji vodi poreklo iz javanskih izvora iz dvanaestog veka. Calon Arang bila je udovica i čarobnica čiju ćerku niko nije hteo da oženi, jer su se plašili moći njene majke. Besna, Calon Arang je pustila kugu na kraljevstvo. Kralj je poslao svetog čoveka, Mpu Bharadu, da je porazi. U nekim verzijama Bharada udaje ćerku kako bi umirio udovicu. U drugima uništava Calon Arang nadmoćnom duhovnom silom. Rangda potiče iz ovog lika.

Ravnoteža

Balijski hinduizam ne očekuje da dobro porazi zlo. Ta dva principa postoje u nužnoj napetosti. Prostorna organizacija ostrva to odražava: planine (prema vulkanu Agung) predstavljaju carstvo bogova, more carstvo demona, a sela leže između njih. Rangda se ne obožava, ali se priznaje, umiruje i daje joj se mesto u poretku. Njena maska, kada nije u upotrebi, čuva se u hramu i prema njoj se postupa sa istim poštovanjem kao i prema Barongu. Uništiti nju značilo bi uništiti ravnotežu.

Izvori

Bibliografija. Isti spisak nalazi se i u zaglavlju članka, za alate za citiranje koji ga čitaju mašinski.

• Balijska izvođačka tradicija (plesno-dramski prikaz Baronga i Rangde)
• Tekst Calon Arang (javansko-balijski, poreklo oko 12. veka)