Istorijsko nalazište Port Artur

Port Artur je bio odredište poslednje instance. Osuđenici poslati ovamo već su počinili prekršaje u drugim australijskim kažnjeničkim naseljima. Mesto na Tasman poluostrvu izabrano je zato što je uski pojas zemlje koji ga je povezivao s kopnom mogao da se nadzire stražarima i psima. Bekstvo kopnom bilo je gotovo nemoguće. Bekstvo morem, preko voda poznatih po ajkulama, pokušavano je redovno i retko je uspevalo.

Odvojeni zatvor

Godine 1848. Port Artur je otvorio svoj Odvojeni zatvor, napravljen po uzoru na pentonvilski sistem iz Engleske. Teorija je bila da će izolacija i tišina, a ne fizičko kažnjavanje, prevaspitati kriminalce. Zatvorenici su provodili dvadeset tri sata dnevno u pojedinačnim ćelijama. Kada bi izlazili na vežbu, nosili su platnene kapuljače koje su im prekrivale lice. U kapeli je svaki zatvorenik sedeo u uskom drvenom boksu iz kog je mogao da vidi samo kapelana. Zatvorenici su oslovljavani brojem, a ne imenom. Sistem nije prevaspitavao. Proizvodio je ludilo u meri koja je uznemirila čak i njegove upravnike.

Azil

Na tom prostoru podignut je azil za duševno obolele. Mnogi njegovi pacijenti bili su zatvorenici koje je Odvojeni zatvor oterao u ludilo. Azil je radio sve do zatvaranja zatvora 1877. godine. Zapisi svedoče o ustanovi koja je sama stvarala svoje pacijente.

Danas

Port Artur je UNESCO lokalitet svetske baštine. Godišnje ga poseti više od 250.000 ljudi. Ture sa pričama o duhovima, koje se održavaju po mraku uz svetlost fenjera kroz ruševine, najpopularnije su u Australiji.