Neftis

Izida je presto. Neftis je zid oko prestola.

Njeno ime je Nebt-Hwt: „Gospa Ograđenog Prostora“. Hijeroglif hwt ne predstavlja običnu kuću, već hramski kompleks, ograđeno dvorište. Ona je boginja omeđenog prostora, mesta gde se sveta teritorija završava. Izida određuje ono što je unutra. Neftis određuje ivicu. Grci su to razumeli kada su je zvali Teleuté: „Kraj“ ili „Dovršenje“.

Ona je oduvek bila ona druga. Svaki prikaz je uparuje sa Izidom. Svaki pogrebni tekst pominje ih zajedno. Ona je mračna bliznakinja, rub pustinje, noćna barka, jalova zemlja pored plodne. Nije manja od Izide. Ona je neophodna druga polovina koja Izidu čini celovitom.

Bliznakinja

Egipatska kosmologija počivala je na uparenim dvojnostima. Dve zemlje, dve krune, Kemet i Dešret, Maat i Isfet. Izida i Neftis.

Plutarh je tu podelu objasnio geografskim pojmovima: Izida predstavlja plodnu zemlju koju plavi Nil, crnu zemlju. Neftis predstavlja „krajnje delove zemlje uz planine i uz more“, jalovi rub pustinje. Jedno je mesto gde žito raste. Drugo je mesto gde žito prestaje da raste.

Tekstovi piramida dele ih po vremenu. Izreka 222: „Siđi sa Neftis, potoni u tamu sa Noćnom barkom. Uznesi se sa Izidom, uzdigni se sa Dnevnom barkom.“ Izida nosi sunce kroz dan. Neftis nosi sunce kroz podzemni svet.

Na kovčezima i sarkofazima, taj par je prostorno raspoređen. Izida stoji raširenih krila kod podnožja. Neftis čuva uzglavlje. Glava prva ulazi u smrt. Neftis je prima.

Obe sestre rodile su decu Ozirisu. Izida je rodila Horusa, svetlog sokola kraljevske vlasti. Neftis je, prema Plutarhu, rodila Anubisa, tamnog šakala balzamovanja. Dvojnost se nastavlja i u sledećoj generaciji: nebo i podzemni svet, oboje začeti od istog mrtvog kralja.

Jedno od Neftisinih imena bilo je jednostavno Keku: „Tama“.

Brak

Bila je žena Seta, najmlađa od petoro dece rođene u epagomenalnim danima: prvo Oziris, zatim Horus Stariji, pa Set, pa Izida, pa Neftis.

Istraživačica Jessica Levai tvrdi da je taj brak složeniji nego što standardna priča sugeriše. Rani egipatski izvori daju vrlo malo dokaza koji Neftis i Seta izričito povezuju kao bračni par. Predanje o braku uglavnom potiče od Plutarha, koji je pisao na grčkom oko 100. godine n. e. Kada se Neftis pojavljuje uz Seta u egipatskim izvorima, to je Set kao branilac Rae, bog koji se svake noći bori protiv Apopisa, a ne Set kao ubica Ozirisa. U zapadnim oazama, gde je Set u rimskom periodu poštovan u svom blagotvornom vidu, Set i Neftis pojavljuju se kao suvladari.

To „prelaženje na drugu stranu“ možda je manje dramatična izdaja, a više dosledno svrstavanje. Neftis je oduvek pripadala pogrebnoj sferi, žalosti, zaštiti mrtvih. Kada se Setova uloga pomerila od kosmičkog branioca ka bratoubici, Neftis je ostala tamo gde je oduvek bila: uz mrtve, uz naricanje, uz granicu između onoga što živi i onoga što više ne živi.

Njen hram u Sepermeruu, otkriven osamdesetih godina 20. veka, stajao je unutar Setovog ograđenog prostora, ali je radio pod zasebnom upravom, sa sopstvenim prorocima. Čak je i arhitektonski bila unutar Setove granice, ali nezavisna od njegove vlasti.

Vlasi

Neftisina pogrebna uloga ima dimenzije koje Izida, Anubis i Oziris ne pokrivaju.

Mumifikaciono platno zvalo se „vlasi Neftis“. Povoji koji su obavijali mrtvo telo poistovećivani su sa samom boginjinom kosom. Leš je bio držan, pokriven, obuhvaćen samom Neftis.

Profesionalne narikače na egipatskim sahranama zvale su se „Jastrebovi Neftis“. Vrištale su, ridale i izvodile dramatične prikaze tuge. I Izida i Neftis mogle su da se preobraze u lunje, ptice koje su lepezanjem vraćale dah u Ozirisovo telo. Narikače su bile jastrebovi pretvoreni u ljude, Neftisin glas koji izvode žive žene.

U Memfisu je nosila titulu „Kraljica radionice balzamovanja“. U grobnici Tutmozisa III bila je „Gospa Postelje Života“, odnosno stola za balzamovanje. Izida je ponovo sastavila telo. Neftis je vladala mestom gde se ono pripremalo za večnost.

Tužbalice Izide i Neftis, najbolje sačuvane na Berlinskom papirusu 3008, bile su liturgijska poema izvođena na sahranama i ozirijanskim svetkovinama. Dve devičanske sveštenice, ritualno očišćenih tela, obrijane, sa perikama, sa imenima Izida i Neftis ispisanim na rukama, izvodile su obred uz tamburine i prinose. Neftisini stihovi glase: „Tvoj neprijatelj je pao, njega više nema! Ja sam s tobom, tvoja čuvarka, za svu večnost.“ Ona sebe naziva „tvojom voljenom sestrom“. Pesma se završava rečima: „Gle! On dolazi!“

Dete

Plutarh priča tu priču u delu De Iside et Osiride, odeljak 14. Oziris je greškom legao sa Neftis, verujući da je Izida. Ona je zatrudnela. Set je otkrio preljubu zahvaljujući vencu od žute deteline koji je Oziris ostavio za sobom. Neftis je, plašeći se Seta, napustila dete odmah po rođenju. Izida je tražila novorođenče i pronašla ga uz pomoć pasa. Odgajila ga je kao svoje. To dete bio je Anubis.

Nijedan egipatski tekst izričito ne potvrđuje to poreklo. Predanje je verovatno nastalo kada je stariji, samostalni kult Anubisa uklopljen u ozirijanski teološki sistem i kada mu je bila potrebna genealoška veza. Genealogija je sredstvo, ne činjenica.

Ali Plutarhov detalj o žutoj detelini nije samo narativni ukras. On ga povezuje sa nilskom poplavom: kada se reka izlije do „najudaljenijih krajeva“, što je Neftisina teritorija, rub pustinje, tada raste žuta detelina. Venac ostavljen u Neftisinom ležaju simbolizuje Nil koji oplođuje jalovi rub. Dete rođeno iz tog spoja jeste bog granice između života i smrti. Dete granice, rođeno od boginje granice.

Ono što opstaje

Neftis je imala iznenađujuće malo hramova posvećenih samo njoj, za boginju njenog ranga u Eneadi. Njeno glavno kultno središte bilo je Hwt-Sekhem (Diospolis Parva, današnji Hu) u Gornjem Egiptu, u VII nomu, gde je bila zaštitnica oblasti. Bila je čuvarka lokalne ozirijanske relikvije, ptice Benu. Regionalni hramski tekstovi iz Edfua, Dendere, File, Kom Omba i Esne potvrđuju njen status vrhovne boginje VII noma u grčko-rimskom periodu. Ali najčešće je obožavana kao deo grupe, ne sama.

To je u skladu sa onim što ona jeste. Neftis je boginja ivice, ograđenog prostora, dovršenja. Ivica ne postoji bez onoga što omeđuje. Ograđeni prostor ne postoji bez onoga što sadrži. Ona je uvek u odnosu prema nekome drugom: Izidina bliznakinja, Setova žena, Anubisova majka, Ozirisova narikača, uzglavlje kovčega dok Izida čuva podnožje.

Taj identitet zasnovan na odnosu nije slabost. To je njena teologija. Ona je boginja mesta gde se stvari završavaju. Egipćanima je bila potrebna na uzglavlju svakog kovčega, jer glava prva ulazi u tamu, i neko mora da bude tamo kada se to dogodi.

Izvori

Bibliografija. Isti spisak nalazi se i u zaglavlju članka, za alate za citiranje koji ga čitaju mašinski.

• Tekstovi piramida, Izreka 222 (oko 2350. p. n. e.): „Siđi sa Neftis, potoni u tamu sa Noćnom barkom“
• Tužbalice Izide i Neftis (Berlinski papirus 3008, ptolemejski period): pogrebna liturgija koju izvode dve sveštenice
• Plutarh, De Iside et Osiride, odeljci 14, 38 (oko 100. n. e.): Neftis kao rub pustinje, poreklo Anubisa
• Jessica Levai, ‘Nephthys and Seth: Anatomy of a Mythical Marriage’: osporava jednostavno tumačenje predanja o braku sa Setom