Mukuru

To drvo stoji u Kaokoveldu, na suvom severozapadu Namibije gde Himbe čuvaju svoja goveda. To je leadwood, Combretum imberbe, jedno od najtvrđih i najotpornijih stabala na propadanje u Africi. Kada leadwood ugine, njegovo drvo može da ostane uspravno vekovima, sivo i tvrdo kao gvožđe, odbijajući da se raspadne.

Iz tog drveta, na početku sveta, izašao je Mukuru. Prvi predak. Sa njim su došla i prva goveda.

Predak koji je postao bog

Mukuru nije bog na način na koji su Zeus ili Odin bogovi. On nije stvoritelj koji stoji izvan stvorenog sveta. On je prvi čovek u lozi, toliko udaljen u vremenu da se razlika između pretka i božanstva istopila. Herero i Himbe ne obožavaju Mukurua onako kako hrišćanin obožava Boga. Oni mu odaju počast onako kako odajete počast osnivaču porodične loze koja seže dalje od svakog sećanja, samo što ova loza seže do samog početka stvari, a njen osnivač ima moći koje živi patrijarsi nemaju.

On upravlja kišom. On upravlja plodnošću. On upravlja zdravljem goveda, što je za Herero i Himbe isto što i upravljanje opstankom porodice. Goveda su bogatstvo, hrana, nevestinska cena i duhovni kapital. Sveta goveda, zvana omurangere, posvećena su određenim precima. Ne smeju se klati bez ritualne dozvole. Ubiti kravlju životinju koja pripada pretku bez razloga znači preseći liniju komunikacije sa mrtvima.

Sveta vatra

Okuruwo gori u središtu svakog himba domaćinstva. Nalazi se između glavne kolibe i tora za stoku, na mestu gde se susreću domaći i stočarski svet. Samo najstariji muškarac u lozi sme da je održava. Žene i neinicirani muškarci ne dodiruju vatru niti predmete oko nje.

Vatra se nikada ne gasi. Ako se porodica preseli na novi pašnjak, žar iz okuruwo vatre nosi se u novo domaćinstvo. Vatra na novom mestu pali se iz žara stare. Lanac vatre, od pretka do potomka, od domaćinstva do domaćinstva, u teoriji seže sve do samog Mukurua.

Molitve prolaze kroz vatru. Kada patrijarh govori Mukuruu, govori plamenu. Kada se goveda posvećuju ili bolest zahteva intervenciju, obred se odvija kod okuruwo vatre. Ta vatra je telefonska linija ka svetu predaka. Ona je i dokaz da ta linija nije prekinuta.

Drvo Omumborombonga

Leadwood (Combretum imberbe) je izuzetno drvo iz razloga koji je direktno povezan sa njegovom mitološkom ulogom. Kada leadwood ugine, njegovo drvo ne truli. Mrtvo stablo stoji vekovima, sivo i gusto, tvrđe od većine živih stabala. Termiti ne mogu da ga pojedu. Gljive ne mogu da ga razgrade. Drvo koje odbija da se raspadne postalo je drvo koje povezuje žive sa poreklom.

Živi primerci leadwood drveta zaštićeni su u kulturi Herera i Himbi. Veza ovog drveta sa Mukurom čini ga svetim. Dejvid Krendal je u knjizi The Place of Stunted Ironwood Trees (2000) zabeležio kako su himba zajednice u Kaokoveldu održavale odnos sa određenim drvećem i predelima koji su čuvali sećanje na pretke.

Predanje o poreklu smešta Omumborombongu negde na sever, možda u Kaokoveld ili još severnije, na području današnje Angole. Seoba Herera ka jugu iz te tačke porekla sačuvana je u usmenoj istoriji. Drvo je ostalo iza njih. Vatra je putovala sa ljudima.

Genocid i ono što je preživelo

Između 1904. i 1908. godine, nemačka kolonijalna uprava u Jugozapadnoj Africi (današnja Namibija) sprovela je genocid nad narodima Herero i Nama. General Lotar fon Trota izdao je naređenje o istrebljenju (Vernichtungsbefehl) u oktobru 1904. Hereri su oterani u pustinju Omaheke. Pojilišta su bila otrovana ili čuvana. Oni koji su preživeli pustinju internirani su u koncentracione logore, naročito na Ostrvu ajkula kod Lüderica, gde je stopa smrtnosti prelazila 50 procenata.

Procene govore da je stradalo između 65.000 i 80.000 Herera, otprilike 80 procenata stanovništva. Približno 10.000 Nama takođe je poginulo.

Himbe, koje su živele u zabačenom Kaokoveldu, uglavnom su bile van domašaja nemačke vojske. Njihova izolacija sačuvala je njihovu kulturu, njihova stada i njihove svete vatre. Okuruwo je nastavio da gori u Kaokoveldu dok je ostatak herero društva bio sistematski uništavan.

Mukuru je izašao iz drveta koje ne truli. Njegova vatra se nije ugasila.

Izvori

Bibliografija. Isti spisak nalazi se i u zaglavlju članka, za alate za citiranje koji ga čitaju mašinski.

• Vedder, Heinrich, South West Africa in Early Times (1938)
• Gibson, Gordon, Double Descent and Its Correlates among the Herero of Ngamiland (1956)
• Crandall, David P., The Place of Stunted Ironwood Trees (2000)
• Bollig, Michael, Risk Management in a Hazardous Environment (2006)