Kisiljevo: Gde je rođena reč vampir

Kisiljevo, zabeleženo kao Kisilova u austrijskim dokumentima iz osamnaestog veka, selo je u opštini Veliko Gradište u istočnoj Srbiji, blizu Dunava. Godine 1725. postalo je mesto prvog događaja koji je reč „vampir“ uneo u jednu zapadnoevropsku publikaciju.

Petar Blagojević

Seljak po imenu Petar Blagojević umro je u selu 1725. godine. U roku od osam dana umrlo je devetoro ljudi, a navodno je svaki od njih na samrti tvrdio da mu je Blagojević noću dolazio i davio ga. Njegova udovica rekla je seljanima da se mrtvac jedne noći vratio kući i tražio svoje cipele. Odbila je. On je otišao. Sutradan je pobegla iz sela.

Ekshumacija

Austrijski carski provizor (lokalni upravnik) nadgledao je ekshumaciju. Kada je grob otvoren, na Blagojevićevom telu nije bilo znakova raspadanja. Na ustima se videla sveža krv. Kosa i nokti izgledali su kao da su porasli. Seljani su mu zabili kolac u grudi, nakon čega je krv potekla iz ušiju, usta i nosa. Telo su spalili.

Izveštaj

Provizor je podneo izveštaj austrijskim vlastima. Jedna verzija pojavila se u listu Wienerisches Diarium 21. jula 1725. godine i sadržala prvo poznato pominjanje reči „Vampyri“ u jednom štampanom zapadnoevropskom izvoru. Reč je zatim ušla u nemački, pa u francuski, a potom i u engleski. Sedam godina kasnije, poznatiji slučaj iz Medveđe dovešće do dužeg izveštaja i šire rasprave, ali sama reč potekla je iz Kisiljeva.