Hundun

Pokušavali su da budu ljubazni.

Car Južnog mora zvao se Šu. Car Severnog mora zvao se Hu. Car Središta zvao se Hundun. Šu i Hu su se često sastajali na Hundunovoj teritoriji, a Hundun ih je primao s velikom velikodušnošću. Želeli su da mu se oduže.

Primetili su nešto. Svaka osoba na svetu imala je sedam otvora: dva oka, dva uha, dve nozdrve i jedna usta. To je služilo za gledanje, slušanje, disanje i jelo. Hundun nije imao ništa od toga.

Zato su odlučili da Hundunu daju ono što imaju svi ostali. Bušili su po jednu rupu dnevno. Sedmog dana, Hundun je umro.

Ovo je najpoznatija parabola u Zhuangziju, zapisana oko 3. veka pre n. e. To je priča o uništenju izvornog stanja sveta. Uništenje nije izazvala zloba. Izazvalo ga je gostoprimstvo.

Imena

Dva cara koja su ubila Hunduna nisu nasumični likovi. Zajedno, njihova imena grade reč shuhu (儵忽), što znači „u trenu“ ili „iznenada“. Uništenje iskonske celovitosti dogodilo se brzo, nepažljivo, i uz najbolje namere.

Hundun (混沌) znači haos, ali ne onaj grčki. Grčki haos je zjapeća praznina, ništavilo iz kog stvari izranjaju. Kineski hundun je suprotnost tome: punoća toliko potpuna da se ništa unutar nje ne može razlikovati. Ne odsustvo, već prisustvo bez razlike. Nema unutra, nema spolja, nema gore, nema dole. Sve odjednom, i zato ništa određeno.

Parabola je poslednji odlomak u 7. poglavlju Zhuangzija, poslednjem od sedam „Unutrašnjih poglavlja“ koja se smatraju najbližim istorijskom Žuang Džouu (oko 369–286. pre n. e.). Guo Sjang je uredio Zhuangzi u njegov današnji oblik od 33 poglavlja oko 300. godine n. e., ali Unutrašnja poglavlja su starija.

Stvorenje sa planine Tjenšan

Hundun iz Zhuangzija je filozofska figura. Verzija iz Shanhaijinga ima telo.

U odeljku Klasik zapadnih planina u Shanhaijingu, stvorenje po imenu Di Jiang živi na planini Tjenšan. Liči na žutu vreću, crvenu poput cinoberne vatre, sa šest nogu i četiri krila. Nema lice. I pored toga što nema čula, ume da peva i igra.

Komentator Guo Pu (276–324. n. e.) poistovetio je Di Jianga sa Hundunom. Neki naučnici sumnjaju da li je to poistovećivanje opravdano ili je reč o kasnijem tumačarskom sloju nametnutom starijem tekstu. Ali preklapanje je teško odbaciti: bezlično biće na svetoj planini, potpuno u sebi, kome ništa ne treba iz sveta opažanja da bi radilo ono što radi.

Shanhaijing je sastavljan vekovima, sa osnovnim delovima koji potiču iz perioda Zaraćenih država (475–221. pre n. e.) i dopunama kroz dinastiju Han. Stvorenje sa planine Tjenšan možda je postojalo u usmenoj tradiciji mnogo pre nego što ga je iko povezao sa mrtvim carem iz Zhuangzija.

Jedan od Četiri zlotvora

Zuozhuan, istorijska hronika koja obuhvata približno period od 722. do 468. pre n. e., priča drugačiju priču. Ovde Hundun nije nevin. On je jedno od Četiri zlotvora (四凶, Si Xiong), četiri problematična bića koja je mudri car Šun prognao.

Hundun se poistovećuje sa sinom Žutog cara. Njegova mana: nije umeo da razlikuje dobro od zla, ispravno od pogrešnog. Sve je mešao. Ostala tri zlotvora bili su Qiongqi (sin Šaohaoa), Taowu (sin Džuanšua) i Taotie (potomak Džinjuna). Svaki je predstavljao drugačiji moralni neuspeh. Hundunov je bio neuspeh razlikovanja.

To je ista osobina koju Zhuangzi slavi. Ono što Zuozhuan tretira kao manu, Zhuangzi tretira kao prvobitno savršenstvo. Nesposobnost da se razlikuje dobro od zla ili je moralna katastrofa ili stanje pre nego što je moral uopšte postojao, zavisno od toga kom tekstu verujete.

Pre neba i zemlje

Daodejing, koji se pripisuje Laoceu i verovatno je sastavljen u 4. ili 3. veku pre n. e., opisuje nešto „oblikovano iz haosa“ (混成, hun cheng) što je postojalo pre neba i zemlje. Tiho, usamljeno, stoji samo i ne menja se. To je sam Dao. Hundun je jedno od njegovih lica.

Huainanzi (139. pre n. e.) daje kosmogonijski sled. Pre nego što su nebo i zemlja dobili oblik, postojalo je stanje nejasne bezobličnosti. Nerazlučena celina. Iz nje se či razdvojio na lako i čisto (jang, koje se uzdiglo i postalo nebo) i teško i mutno (jin, koje je potonulo i postalo zemlja). Hundun je ime za ono što je postojalo pre tog razdvajanja.

U daoističkoj misli, cilj meditacije i unutrašnje alhemije ponekad se opisuje kao povratak u stanje hunduna. Obrni proces. Poništi razlikovanje. Vrati se neobrađenom bloku (朴, pu), još jednoj metafori za istu ideju iz Daodejinga. Sedam rupa može da se od-buši.

Smrt koja je stvorila svet

Svaka kosmologija ima neku verziju ovoga. Stanje nerazlučenog potencijala biva razbijeno, a uređeni svet nastaje iz ostataka. Vavilonsku Tiamat raspolovi Marduk. Nordijskog Ymira raskomadaju Odin i njegova braća. Hebrejski tohu va-bohu ustupa mesto božanskoj reči.

Kineska verzija je nežnija i gora. Hundun nije poražen u borbi. Nije ga ubio heroj. Nijedan bog nije odredio njegov kraj. Dva prijatelja želela su da svom domaćinu daju poklon. Dali su mu oči, uši, nos i usta. Dali su mu sposobnost da opaža svet. I sam čin opažanja ga je ubio.

Daoističko tumačenje glasi: strukturisani, kategorizovani, razdvojeni svet u kom živimo postoji zato što je nešto celovito moralo biti uništeno da bi on nastao. Svaka razlika koju povučemo, svako ime koje damo, svaka granica koju uspostavimo, još je jedna rupa izbušena na licu haosa. Svet koji poznajemo jeste ono što se dogodilo posle sedmog dana.

Hundun je bio ljubazan prema svojim gostima. Njegovi gosti bili su ljubazni prema njemu. Ljubaznost je okončala sve.