Hera

Herino ime pojavljuje se na pločici linearnog pisma B iz Pilosa kao e-ra. Njen kult u Herajonu na Samosu bio je jedan od najstarijih i najbogatijih u grčkom svetu. Tamošnji hram, više puta obnavljan, bio je jedan od najvećih grčkih hramova ikada podignutih. U Argu je njen kult bio glavna religija grada. Nije bila nikakva sporedna figura.

Brak

Hera je bila Zeusova žena i sestra. Njihov brak bio je božanski obrazac za smrtnički brak u grčkom društvu, pa je tim značajnije to što je taj brak bio potpuna katastrofa. Zeus je bio neveran sa smrtnicama, nimfama i drugim boginjama u meri koju Homer prikazuje i kao činjenicu i kao stalnu šalu. Herin odgovor bio je dosledan: kažnjavala je žene, ne Zeusa.

Osveta

Io je pretvorena u kravu i osuđena da luta zemljom. Leti je bilo zabranjeno da se porodi na bilo kom kopnu, sve dok joj plutajuće ostrvo Del nije ponudilo utočište. Semela je prevarena da zatraži od Zeusa da joj pokaže svoj pravi oblik i izgorela je u pepeo. Eho je prokleta da može da ponavlja samo poslednje reči koje čuje. Herakle, Zeusov sin sa smrtnicom Alkmenom, bio je Herina glavna meta: poslala je zmije u njegovu kolevku, dovela ga do ludila tako da je ubio sopstvenu decu i nametnula mu dvanaest podviga koji su obeležili njegov život.

Ime

Herakle znači „Herina slava“. Junak kog je najviše mrzela nosio je njeno ime. Neki proučavaoci u tome vide dokaz da je Herakle prvobitno bio Herin štićenik pre nego što se mitološka tradicija promenila. Drugi to čitaju kao trajnu ironiju: čovek koji je najviše stradao od Herinog gneva stekao je besmrtnost upravo kroz patnju koju mu je ona nanela. Kako god bilo, njeno ime neodvojivo je od najvećeg junaka grčke mitologije.

Izvori

Bibliografija. Isti spisak nalazi se i u zaglavlju članka, za alate za citiranje koji ga čitaju mašinski.

• Homer, Ilijada: Herina mešanja kod Troje, Zeusova obmana
• Hesiod, Teogonija: brak sa Zeusom
• Vergilije, Eneida: Junona (= Hera) progoni Eneju
• Pločice linearnog pisma B: e-ra (potvrda za Heru)