Garuda

Mahabharata pripoveda o Garudinom poreklu. Njegovu majku Vinatu porobila je njena sestra Kadru, majka naga (zmija), pošto je izgubila opkladu. Garuda, rođen iz jajeta koje je sazrevalo pet stotina godina, rešio je da oslobodi svoju majku. Cena koju su nage tražile bila je amrita, nektar besmrtnosti koji su čuvali bogovi.

Krađa

Garuda je poleteo na nebo, savladao stražare bogova i oteo amritu. Indra ga je udario munjom. Garuda nije izgubio ni jedno jedino pero. Višnu, zadivljen, ponudio mu je dar. Garuda je zatražio da zauvek bude Višnuova jahalica i da bude postavljen iznad Višnua na njegovom barjaku. Višnu je pristao. Garuda je doneo amritu nagama, ali ih je prevario: spustio ju je na oštru travu i rekao im da se očiste pre nego što je popiju. Dok su se kupale, Indra je povratio nektar. Nage su lizale travu i rasekle jezike, zbog čega zmije imaju račvaste jezike.

Neprijatelj zmija

Garuda i nage su večiti neprijatelji. Taj sukob je kosmički: nebo protiv zemlje, orao protiv zmije, jahalica boga koji održava poredak protiv stvorenja podzemlja. U umetnosti Jugoistočne Azije Garuda se često prikazuje kako kandžama steže nage. To je isti obrazac suprotnosti koji se javlja između Peruna i Velesa, Zevsa i Tifona, Tora i Jormungandra: sila neba i sila zemlje zaključane u sukobu koji održava svet.

Nacionalni simbol

Garuda Pancasila je nacionalni grb Indonezije. Tajlandski kraljevski Garuda (Krut) pojavljuje se na državnim zgradama. Na kraljevskom grbu Kambodže nalazi se Garuda. U svakom od tih slučajeva, božanski orao predstavlja suverenitet, moć i legitimitet koji silaze s neba na vladara.