Bestijarijum · Vodeno čudovište / Rečni duh
Dogir
Dogir: nubijsko rečno čudovište sa magarećim nogama i uspravnim očima koje otima decu sa obala Nila. Predislamski vodeni duh koji je preživeo islamizaciju usvajajući rečnik džina, ali zadržavajući sopstveno telo.
Primarni izvori
- John G. Kennedy (ur.), Nubian Ceremonial Life: Studies in Islamic Syncretism and Cultural Change (American University in Cairo Press, 2005), poglavlje 6: 'The Dogri: Evil Beings of the Nile'
- Ghada Abdel Hafeez, 'The Nile Bride Myth Revisioned in Nubian Literature,' Dotawo: A Journal of Nubian Studies, Fairfield University
Zaštita
- Bacanje hleba u Nil umiruje Dogre i štiti decu
- Učenje Fatihe (početne sure Kurana) tera ih dalje
- Čelično oružje ih odbija, što je predislamska zaštitna mera
- Prizivanje imena lokalnih svetaca pruža zaštitu
Child-Stealer
Night Terror
- Noćnica
- Onoskelis
- Obizut
- Enepsigos
- Poludnica
- Veštica
- Burde
- Sukujant
- Ostrvo Gore
- Istorijsko nalazište Port Artur
- Bojno polje Getisburga
- Vrata pakla (gasni krater Darvaza)
- Tuol Sleng (S-21)
- Kraljevske grobnice Gjongdžua
- Penanggalan
- La Ljorona
- Šuma Hoja Bačiju
- Šuma Hoja Baću
- Ostrvo lutaka
- Edinburški svodovi
- Pleternica: Krausovo selo
- Kastel Sant'Anđelo
- Tometino Polje
- Samostan u Eks-an-Provansu
- Čahtički zamak
- Dvorac Čahtice
- Šuma Aokigahara
- Parohijski dom u Borgvatnetu
- Ostrvo Povelja
- Tvrđava Bhangarh
- Zamak Lip
- Zamak Houska
- Strazbur: Trg plesne kuge
- Pjaca Statuto, Torino
- 50 Berklijev trg
- Borli parohijski dom
- Londonski toranj
- Duh iz Kok Lejna
- Bubnjar iz Tedvorta
- Palata Vudstok
- Kuga
- El Sombrerón
- La Patasola
- Ombviri
- Kinoli
- Čurel
- Ma Da
- Kaleuče
- Invunče
- Patupaiarehe
- Aiša Kandiša
- Cŵn Annwn
- Santa Kompanja
- Hekata
- Kel Esuf
- Kicune
- Skinwalker / Yee Naaldlooshii
- Adze
- Egbere
- Pombero
- Sanguma
- Albasti
- Mora
Nil između Prvog i Četvrtog katarakta nije prazna voda. Nubijske majke su to znale. Njihova deca su to učila pre nego što bi naučila da plivaju.
Dogri žive u reci. To su crnoputa, uspravnookа, magarećenožna, dugorepa, vodozemna bića koja izranjaju noću i uzimaju sve što mogu da dohvate. Omiljena hrana su im urme i deca. Te dve stvari se u nubijskim predanjima pojavljuju zajedno bez objašnjenja, kao da je veza sasvim očigledna.
Telo
John G. Kennedy, urednik knjige Nubian Ceremonial Life za American University in Cairo Press, posvetio im je čitavo poglavlje. Fizički opis je dosledan u svim zajednicama koje govore nubijskim jezicima: koža crna kao ponoć, vatrene oči sa prorezanim zenicama postavljenim uspravno u lobanji, prevelike uši, dugi repovi i noge koje se završavaju magarećim kopitama. Telo je humanoidno. Delovi nisu.
Kennedyjevi kazivači koristili su reč „ružni“ bez ikakvog oklevanja. Dogiri nisu zavodljivi vodeni duhovi. Nisu lepa bića koja mame. Oni su sirovi grabljivci sa životinjskim udovima i vrlo određenim apetitom. Nil ih je stvorio, i Nil ih zadržava, osim kada to ne uspe.
Nubijski roditelji bacali su hleb u Nil da umire Dogre i zaštite svoju decu od otmice. Prinos je bio praktičan: nahrani rečne duhove da se oni ne bi hranili tvojom porodicom. Ista logika javlja se i u japanskim predanjima o kapi, gde se krastavci bacaju u reke da zadovolje vodena čudovišta koja bi inače udavila decu.
Slojevi
Nubijska kosmologija raspoređuje svoja bića po nivoima. Anđeli zauzimaju najviši položaj. Moćni džini nastanjuju pustinju i planine. Dogri sede ispod oba, vezani za reku, ograničene moći, opasni samo onima koji im priđu dovoljno blizu.
Taj sistem klasifikacije sam otkriva svoju istoriju. Anđeli su islamski. Džini su islamski, ali sa predislamskim korenima. Dogri su predislamski, sa islamskim dodacima. Religijske slojeve nubijske civilizacije možete čitati po tome koje zaštitne mere deluju protiv kojih bića. Protiv anđela zaštita nije potrebna. Džini reaguju na kuransko učenje. Dogri reaguju i na kuransko učenje i na čelik.
Čelik u Nubiji prethodi islamu za više vekova. Kraljevstvo Kuš topilo je gvožđe u Meroeu najmanje od 3. veka pre nove ere. Kada nubijske zajednice kažu da čelično oružje odbija Dogre, one se pozivaju na zaštitnu tehnologiju koja je bila stara još pre Muhamedovog rođenja. Fatiha je dodata kasnije. Oboje deluje, jer su Dogri dovoljno stari da se plaše i jednog i drugog.
Deca reke
Dogri nisu nasumična čudovišta. Oni su odgovor reke na jedan sasvim određen problem: deca se dave u Nilu.
Nil između katarakata nije blaga voda. Sami katarakti su pojasevi plitkih brzaka, granitnih izbočina i nepredvidivih struja. Deca koja priđu preblizu obali, koja se igraju u plićaku, koja plivaju tamo gde ne bi smela, umiru. Dogri za to nude objašnjenje korisnije od hidrologije. Sa strujom se ne može pregovarati. Sa Dogirom može. Baci hleb. Uči Fatihu. Nosi čelik. To su radnje koje roditelj može da preduzme. Tuga bez ikakve mogućnosti delovanja je nepodnošljiva. Dogri daju tuzi lice i rešenje.
Rasuti narod
Kennedy je svoj terenski rad obavio pre preseljenja izazvanog izgradnjom Asuanske visoke brane šezdesetih godina, kada je više od 100.000 Nubijaca proterano sa svojih pradedaovskih zemljišta duž Nila. Zajednice koje su stvorile verovanja o Dogirima bile su razbijene i preseljene u pustinjska naselja poput Nove Halfe u istočnom Sudanu i Kom Omba u južnom Egiptu.
Dogri su, kao rečni duhovi, izgubili svoju reku. Ljudi koji su ih se plašili izgubili su baš onaj deo vode koji su Dogri nastanjivali. Da li su ta verovanja opstala u rasejanju, odvojena od posebne geografije koja im je davala smisao, pitanje je na koje Kennedyjeva generacija etnografa nije mogla da odgovori.
Ono što je preživelo u pisanim izvorima jeste portret bića toliko vezanih za svoje okruženje da možda ne putuju dobro. Dogri nisu apstraktno zlo. Oni su zlo jedne određene reke, na jednom određenom potezu, kojeg se plašio jedan određeni narod. Njihove magareće noge i uspravne oči pripadaju Nilu između katarakata i nigde drugde.
Dogir zauzima jedinstveno mesto u nubijskoj taksonomiji duhova: ispod anđela i pustinjskih džina, ali iznad običnih životinja. Taj trostepeni sistem (islamska nebeska bića, sinkretički džini, predislamska rečna čudovišta) preslikava čitavu religijsku istoriju Nubije na njeno natprirodno stanovništvo. Svaki sloj verovanja dodavao je nova bića, a da stara nije uklanjao.
Izvori
Bibliografija. Isti spisak nalazi se i u zaglavlju članka, za alate za citiranje koji ga čitaju mašinski.
- John G. Kennedy (ur.), Nubian Ceremonial Life: Studies in Islamic Syncretism and Cultural Change (American University in Cairo Press, 2005), poglavlje 6: ‘The Dogri: Evil Beings of the Nile’
- Ghada Abdel Hafeez, ‘The Nile Bride Myth Revisioned in Nubian Literature,’ Dotawo: A Journal of Nubian Studies, Fairfield University