Disibodenberg: Hildegardino brdo

Disibodenberg je ruševina manastira na vrhu brda u dolini Nahe, u nemačkoj pokrajini Rajna-Palatinat. Manastir je u sedmom veku osnovao irski monah Disibod, a vremenom je izrastao u benediktinsku zajednicu. Njegova najpoznatija stanovnica stigla je kao dete i ostala gotovo četiri decenije.

Hildegardino zatvaranje

Godine 1112, sa osam godina, Hildegarda je zatvorena u ćeliju pripojenu manastirskoj crkvi zajedno sa svojom učiteljicom Jutom fon Sponhajm. Ovakva praksa zatvaranja, uobičajena u srednjovekovnom verskom životu, značila je da je ćelija bila zapečaćena. Hildegarda je živela iza tih zidova, primala hranu kroz prozor, molila se prema monaškim časovima i proučavala Sveto pismo. U Disibodenbergu će ostati sve do 1150. godine.

Vizije

Hildegarda je tvrdila da doživljava vizije još od svoje treće godine, ali ih je držala u tajnosti sve do 1141, kada je, kako je govorila, primila zapovest da ih zapiše. Vizije su se pojavljivale kao „živa svetlost“, koju je videla svojim unutrašnjim očima dok je bila potpuno svesna. Diktirala ih je svom sekretaru Volmaru. Delo koje je tako nastalo, Scivias, privuklo je pažnju pape Eugenija III, koji joj je odobrio da nastavi da piše.

Odlazak i propast

Godine 1150, Hildegarda je napustila Disibodenberg kako bi osnovala sopstveni samostan u Rupertzbergu, povevši sa sobom svoje monahinje i njihove miraze. Monasi su protestovali zbog finansijskog gubitka. Manastir je nastavio da postoji još nekoliko vekova pre nego što je pao u ruševine. Danas se temelji Hildegardine ćelije i dalje mogu pratiti među zaraslim zidinama, a sa vrha brda pruža se pogled na ušće reka Nahe i Glan ispod.