Danu

Dodeljen joj je jedan stih.

Rigveda 1.32 je himna o Indri, duga petnaest strofa, pripisana pesniku iz klana Angiras po imenu Hiranijastupa. Indra se ispunjava somom, uzima grom koji mu je iskovao njegov kovač i ubija zmiju Vritru, koja je držala zatvorene svetske vode. Reke se oslobađaju i teku. To je centralna priča starije vedske religije i ispričana je sa mnogo žara.

U devetoj strofi pesnik gleda dole na bojno polje i primećuje još nekoga kako tamo leži. Vilson, prateći srednjovekovnog komentatora Sajanu, to prevodi ovako:

Majka Vritre se naginjala nad svojim sinom, kada je Indra svojim oružjem udario njen donji deo; tako je majka bila gore, a sin ispod, i Danu je spavala (sa svojim sinom), kao krava sa svojim teletom.

Grifitova verzija iz 1889. zadržava istu sliku i izbacuje zagrade: majka beše gore, sin beše dole i kao krava pored svog teleta ležaše Danu.

To je sve o njoj, u tekstu gde je najstarija.

Izgled

Ne postoji. Nijedna himna ne opisuje njeno lice, njen oblik ili njenu odeću, i ne postoji njena vedska slika koja bi se mogla opisati. Ono što stih daje je položaj: iznad svog sina, a zatim pored njega, u položaju krave koja leži sa teletom. U ovoj poeziji, krava sa svojim teletom je uobičajena domaća slika brige, za kojom je čudno posegnuti na kraju ubijanja, a pesnik ipak poseže za njom.

Reč

Njeno ime je zajednička imenica. Na vedskom sanskritu dānu znači tečnost, kap, rosa, kiša. Sama reč za vodu, upotrebljena kao ime.

Sajana, pišući svoj komentar vekovima kasnije, već je ponudio dva načina da se to shvati: od korena do, seći ili uništiti, ili jednostavno kao ime Kašjapine žene koja je rodila Danave. Dvosmislenost nije nešto što su uveli moderni naučnici. Najstariji preživeli čitalac stiha već je bio nesiguran.

U avestanskom, najbližem srodniku vedskog na jezičkom stablu, ista reč znači reka.

Reke

Pratite reč ka spolja i ona se pojavljuje širom mape. Filolozi rekonstruišu praindoevropski koren, obično zapisan kao *déh₂nu-, za tekuću vodu, i čitaju ga u imenima reka Don i Donec, u Dnjepru i Dnjestru, u Daugavi, i u latinskom Dānuvius koji je postao Dunav.

Kako je Dunav dobio ime nije rešeno. Možda je keltsko, ili je možda rana skitska pozajmljenica koju je keltski preuzeo, a stručnjaci zastupaju oba stava.

Pesnik u Pendžabu, pre tri hiljade godina, nazvao je majku zmije koja je zadržavala vode rečju za vodu. Govornici koji su se kretali na zapad duž velikih reka koristili su tu istu reč za same reke. Ni boginja ni njena priča nisu pošle sa njom.

Njena deca

Danave su njene, loza asura, a Vritra je onaj koga svi pamte. On je suša u obliku zmije: leži na planini, vode stoje mirno iza njega, a devedeset devet tvrđava drži sve dok ih Indra ne uništi. Ljudi kojima je bio potreban monsun pevali su ovo.

Nazivati asure đavolima unosi kasniju svađu. Oštro suprotstavljanje između deva i asura zaoštrava se vekovima, a u starijem sloju te dve reči imenuju dve vrste moći, a ne dve moralne strane. Danu je majka jedne od tih vrsta.

Porodično stablo koje se obično citira za nju, u kojem je ona ćerka Prađapatija Dakše i Asikni i supruga mudraca Kašjape, potiče iz Purana i epova. Ti tekstovi su organizovali gomilu starijih, labavije povezanih figura u jednu genealogiju. To je stvarna tradicija i mnogo kasnija, i ništa od toga se ne nalazi u Rigvedi.

Irsko pitanje

Svako ko se ranije susreo sa ovim imenom, susreo se sa njim u Irskoj, kao Danu, majkom plemena Tuata De Danan (Tuatha Dé Danann), i iskušenje da se to dvoje spoji je snažno.

Nominativ Danu se ne pojavljuje ni u jednom srednjovekovnom irskom tekstu. Oblik koji je preživeo je genitiv Danann, u frazi Tuatha Dé Danann, a Danu je rekonstrukcija koju su moderni naučnici napravili radeći unazad od njega. Anu, genitiv Anann, može biti isto ime u drugom obliku.

Vedska veza bila je popularna među naučnicima devetnaestog veka i od tada je osporavana. Erik Hemp je 2002. tvrdio da su etimologije vezane za vodu pogrešne i da keltsko ime umesto toga potiče iz korena koji stoji iza latinskog bonus, starijeg duenos, dajući prakeltski oblik koji znači nešto poput aristokrate. Prema tom čitanju, irsko ime uopšte ne sadrži vodu. Džon T. Koh, radeći na velškoj boginji Don (Dôn), izvodi njeno ime iz indoevropske reči za zemlju, a ne iz reči za reke.

Imena reka zaista dele koren. Da li irska majka-boginja pripada toj porodici je odvojeno pitanje, i na njega nije odgovoreno.

Posle Rigvede

Kasniji priručnici je nisu ostavili tako ogoljenu. U Puranama i epovima ona ima oca, majku, muža i dugu listu imenovanih sinova Danava, a svi su uklopljeni u genealogiju Kašjapinih žena koju ti tekstovi koriste da objasne odakle potiče svaka klasa bića. Kinslijev pregled hinduističkih boginja i tamo je i dalje tretira kao figuru u pozadini.

Izvori

• Rigveda 1.32, pripisana Hiranijastupi Angirasi (himne datirane oko 1400-1000. p. n. e.)
• H. H. Vilson (H. H. Wilson), Rig-Veda Sanhitá, engleski prevod (1866), prateći Sajanin komentar
• Ralf T. H. Grifit (Ralph T. H. Griffith), The Hymns of the Rigveda (1889)
• Dejvid Kinsli (David Kinsley), Hindu Goddesses: Visions of the Divine Feminine in the Hindu Religious Tradition (University of California Press, 1987)
• Dejvid Liming i Džejk Pejdž (David Leeming and Jake Page), Goddess: Myths of the Female Divine (Oxford University Press, 1994)
• Erik P. Hemp (Eric P. Hamp), predlog iz 2002. koji izvodi keltsko *Danu iz prakeltskog *Duonū umesto iz korena za vodu (naslov članka neproveren)
• Džon T. Koh (John T. Koch), o izvođenju velškog Dôn iz praindoevropskog *dʰéǵʰōm