Borli parohijski dom

Borli parohijski dom sagrađen je 1862. godine po nalogu velečasnog Henrija Dosona Elisa Bula u seoskom Eseksu, mestu sa oko 110 stanovnika. Lokalno predanje tvrdilo je da se u blizini nekada nalazio srednjovekovni manastir, gde su monah i monahinja imali ljubavnu vezu. Monah je navodno pogubljen, a monahinja zazidana u zidove. Za sve to ne postoje nikakvi istorijski dokazi.

Godine porodice Bul (1862-1927)

Školska deca prijavljivala su da su videla sablasnu monahinju u blizini parohijskog doma 1863, a zatim ponovo 1900. godine. Velečasni Hari „Dodi“ Bul, koji je nasledio svog oca, tvrdio je da je i sam više puta video monahinju. Umro je u Plavoj sobi 1927. godine.

Period porodice Foyster (1930-1935)

Velečasni Lajonel Aldžernon Foyster uselio se 16. oktobra 1930. sa suprugom Marijanom i njihovom usvojenom ćerkom Adelaidom. Tada su se pojave pojačale: prozori su pucali, kamenje i flaše su bacani, Marijana i Adelaida bile su zaključavane u sobama, a predmeti su leteli preko hodnika.

Natpisi na zidovima bili su najčudniji element. Poruke ispisane olovkom i ugljem pojavljivale su se po zidovima i na komadićima papira, uglavnom upućene Marijani: „Marianne, please help get“ i „Marianne, please help me get out“ i „get lights and prayers here.“ Ime se iznova pojavljivalo, ispisano dečjim rukopisom.

Hari Prajs (1937-1938)

Prajs je iznajmio parohijski dom u maju 1937. i dao oglas u The Times-u tražeći dobrovoljne posmatrače. Okupio ih je četrdeset osam, uglavnom studenata. Planšeta-seansa u Strethamu dala je dva kontakta: „Marie Lairre“, ubijenu francusku monahinju, i „Sunex Amures“, koji je predvideo da će parohijski dom izgoreti 27. marta 1938. To se nije dogodilo.

Dana 27. februara 1939, novi vlasnik kapetan Gregson raspakivao je knjige kada se prevrnula uljana lampa. Parohijski dom je izgoreo. Prajs je kopao po podrumima i pronašao fragment vilice i još jednu kost mlade žene. Trogoodišnje iskopavanje nije dalo ništa više. Ruševine su srušene 1944. godine.

Razotkrivanje

Između 1948. i 1956, trojica članova Društva za psihička istraživanja proučavala su Prajsove tvrdnje. Erik Dingvol, K. M. Goldni i Trevor Hol zaključili su da je Marijana Foyster „aktivno učestvovala u prevarnom stvaranju pojava“. Utvrdili su i da je sam Prajs „podmetao tragove“. Pojave su se pojačavale tokom njegovih poseta, a prestajale kada bi otišao.

Njihov zaključak glasio je: „Kada se analizira, dokaz za ukletost i poltergajst aktivnost u svakom pojedinačnom periodu deluje sve slabije i na kraju potpuno iščezava.“

Marijana Foyster kasnije je priznala da je inscenirala neke od manjih incidenata. Prajs je umro 29. marta 1948, pre nego što je izveštaj objavljen.