Artemida

Kalimah pripoveda kako je Artemida, sa tri godine, sedela ocu Zevsu u krilu i tražila darove: večno devičanstvo, luk i strele, kratku tuniku za trčanje, šezdeset okeanida za pratilje, dvadeset rečnih nimfi da se staraju o njenim psima i sve planine sveta. Zevs se nasmejao i dao joj sve.

Lovkinja

Artemida je vladala divljim predelima. Lovila je jelene i veprove sa svojim čoporom pasa i družinom nimfi. Granice koje je čuvala bile su apsolutne. Kada je lovac Akteon slučajno naišao na nju dok se kupala, pretvorila ga je u jelena. Njegovi sopstveni psi, ne prepoznavši svog gospodara, rastrgli su ga. Ta priča bila je upozorenje o tome šta se dešava kada pogrešna osoba pređe u sveti prostor.

Efes

Artemidin hram u Efesu bio je jedno od Sedam svetskih čuda antičkog sveta. Bio je sagrađen, spalio ga je Herostrat 356. godine p. n. e. (iste noći kada se, prema Plutarhu, rodio Aleksandar Veliki), zatim je obnovljen, a na kraju uništen u gotskom pohodu 262. godine n. e. Artemida iz Efesa nije nimalo ličila na vitku lovkinju iz grčke umetnosti. Prikazivana je prekrivena zaobljenim izbočinama, koje su se dugo tumačile kao dojke, a danas se čitaju i kao bikovi testisi, jaja ili kapi rose. Efeska Artemida bila je bliskoistočna boginja majka sa grčkim imenom.

Paradoks

Artemida je bila devičanska boginja porođaja. Ta protivrečnost je samo prividna. Ona je bdela nad pragom: nad prelazom iz divljeg u ljudsko, iz životinjskog u društveno, iz trudnoće u majčinstvo. Nije bila domaća boginja. Bila je sila koja je omogućavala domaće time što je čuvala njegovu granicu.

Izvori

Bibliografija. Isti spisak nalazi se i u zaglavlju članka, za alate za citiranje koji ga čitaju mašinski.

• Homer, Ilijada i Odiseja
• Kalimah, Himna Artemidi (3. vek p. n. e.)
• Pausanija, Opis Grčke
• Plinije, Prirodna istorija: Artemidin hram u Efesu