Angkor Vat

Surjavarman II započeo je izgradnju oko 1113. godine n. e. Hram je bio posvećen Višnuu, hinduističkom bogu zaštitniku i održavaocu sveta, što je bio neobičan izbor u dinastiji koja je prvenstveno obožavala Šivu. Centralna kula uzdiže se 65 metara iznad tla i predstavlja planinu Meru, kosmičku planinu u središtu hinduističkog univerzuma. Opkop predstavlja kosmički okean. Ceo kompleks je model kosmosa oblikovan u peščaru.

Razmere

Angkor Vat prostire se na 162 hektara. Opkop je širok 190 metara, a obim mu iznosi 5,5 kilometara. Procenjuje se da je u izgradnji učestvovalo 300.000 radnika i 6.000 slonova. Blokovi peščara vađeni su u Pnom Kulenu, 50 kilometara dalje, a prevoženi su rekom i kanalima. Ukupna zapremina kamena uporediva je sa onom Velike piramide u Gizi.

Reljefi

Zidovi spoljne galerije nose 800 metara neprekidnog plitkog reljefa, najdužeg na svetu. Među prizorima su Mućkanje okeana mleka, Bitka za Lanku iz Ramajane i vojska Surjavarmana II u maršu. Više od 3.000 pojedinačnih figura apsara, nebeskih plesačica, uklesano je u zidove, a svaka ima posebno lice, frizuru i nakit.

Džungla i povratak

Kmersko carstvo je oslabilo posle petnaestog veka. Stanovništvo se rasulo. Džungla je napredovala. Angkor Vat nikada nije bio potpuno napušten (budistički monasi su ostali prisutni), ali je okolni grad Angkor, nekada dom za više od milion ljudi, nestao pod rastinjem. Francuski prirodnjak Anri Muo skrenuo je pažnju Evrope na ovo mesto 1860. godine. Obnova traje od tada. Više od 2,5 miliona turista ga poseti svake godine.